Arnauti i velike sile

87

интересе у Средоземном Мору. (Хлумецки, стр. 143—146). На велику жалост г. барона Италија je већ на другој страна осигурала своје велике интересе у Средоземном Мору, као што доказује њено „освојење“ Триполиса. Кад je пропала та нада, онда су Аустријанци покушавали да се на другој основа погоде с Италијом. Пошто je за нас Балканце врло поучно да читамо како су се они цењкали око деобе наше рођене коже, то да пустимо опет г. барона да, нам он сам о томе прича : „Појединци су предлагали да се ми с Итадијом погодимо, па да међу нама поделимо западну половану Балканского Полуострва тако, да Дустрија добије делу Македонију, a Италија делу Арбанију. Остављајући на страну што су ти предлози потекли из погрешне претпоставке, као ця А}штрија жели да осваја земље на Балкану, у ши Да, се још види сасвим погрешна оцена интереса,, ко щ су у питашу. _ . А ва'ьпп’л. „Солун je нада будућносши. Тек кад çe Мала Азија отвори култури, кад Месопотамија буде изукрштана железницама, кад персијски •зфдав буде везан са Смирном нарочитом железнидом, Дек ондд he Македонија добити важности, као земл>а предо које he ићи велики светски саобраћај измеlј\’ Средњ.е Европе и Мале Азије, онда he тек Солун постати врло важно пристаниште ; ал и чак и :l рнда, када буде све то извршено, а за то he треоати још много векова (бре?...), и онда нам Солун не би могао накнадити изг} г бљену Адрију, нити capitiy. deminutio Трста и Фијуме; не би нам, могао накнадити поремећену „равнотежу ра : Ддрији“, а ова би се сасвим пореметилй кад би Арбаиија н[)ешла у италијаиску сферу. Солун би могао ,бдти г.ажан.