Arnauti i velike sile

88

за Аустрију само као допуна Трсту и Фијуми, али никада нам не би могао накнадити нзгубљену потпуну слободу саобраћаја у Јадранима. Монархији не пада ни на ум да за себе тражи превласт на Јадранском Мору, и неће никада повредили оправдане италијанске интересе на Јадранима. Али у толико више имамо ми онда право тражити за то, да се ништа не ремети на нашу штету, да се она] једини канал, којим ми можемо изаћи у остала мора, увек очува Слободан за нашу светску трговину, да ни за једну линију не буде под већим утицајсм Италије него што je данас. „Тако исто нема никаквога изгледа на успех и један други предлог, да се од Арбаније направи автономна провинција у којој би Аустрија и Италија заједнички вршиле протекторат и контролу. Баш и кад би три велике силе у том учествовале, опет то не би променяло факат, да би на тај начин Италија дошла до превласти на Јадранима, или би ту превласт спремала. На овај начин само би се створно нов Шлезвиг-Холштајн, јер заједничка Зшрава Арбаније била би клипа за непрекидну свађу и за најозбиљније сукобе између нас и Италије. „Просто преко те стене не можемо прећи. Нема таквога предмета за компензацију, који би нас могао помирити с идејом макар и најлабавијих веза између Италије и Арбаније, и с италијанском превлашћу на Јадранима. С тога нам не остаје ништа друго, него да ћускију одупремо на једној другој тачки, и да да нађемо погодбе под којима би Италија могла пристали да напусти своју садашњу јадранску политику. „Зашло ми не бисмо могли бита они, који бисмо за напуштање Арбаније заложили све наше снаге да Италија добије Триполис? Она одавно жуди за тим парчетом обале на Средоземном Мору.