Arnauti i velike sile

89

Отуда би она могла ширити свој утица] по унутрашњости Африке, и знатно проширити своју сферу интереса. Тамо може да се створи база за светску политику Италије, али никада у Арбанији, где-би joj се властитост непрекидно оспоравала. Зато би ова трампа била врло корисна за Италију. То не значи да бисмо ми Арбанију хтели да задржимо само за се. То ]ош никоме у нас није пало на намет, и то би се могло догодити само као акт самоодбране и самоодржања, ако бисмо видели да нам Италија не оставља никакав други излаз, него да пресечемо покуша] за везу обеју јадранских обала.“ (Хлумецки, стр. 233 —236). Како лепо беше смишљена та трампа. Али ето, Италија je добила Триполис и без силне аустријске помоћи, па не мора да се одрече Арбаније. Напротив. Она све више на то мисли да се дочепа и друге јадранске обале, и у томе као да je, барем пре овога нашег рата, рачунала и на поMoh Црне Горе. Оне топове, што их je у своје време Италија поклонила Црној Гори, Аустријанци крсте „италијанске батерије“. Чак и то што je покакав, млетачки конзорциум добио црногорски монопол дувана, рачуна се у политичке „кшефтове". Joui више политике има у грађењу пристаништа у Бару. Не само трговачки, него у првој линији стратегијско-политички разлози побудили су Италију да узме у своје руке грађење пристаништа у Бару. Како je конфигурација италијанске обале мало незгодна, то се Италијанци надају да ће њихова трговачка и ратна флота, имајући на свом распои барско пристаниште, знатно поправити своју позицију, да he у Бару имати „posto di refugio e di rifornimento.“