Arnauti i velike sile

:питал. Jep, треба знати да таква железничка линија не би никад имала привредног рентабилитета. Зато је предео кроз који би линија пролазила не ■само сувише сиромашан, него je сасвим неспосо■бан за културу. За саме политичке експанзионске прохтеве Србијине неће данас ни сама Русија ризиковати никакав у Француској позајмљени капитал. Према свему томе не морамо се бојати да he тако скоро бити могућно да локомотива проЈури кроз брђанска племена северне Арбаније.“ (Сиберц, стр. 268 —269). Тек je две године прошло откако je Павле Сиберц написао ове за Аустрију тако утешне речи, да je немогућно ту железницу направити, а међутнм већ je осагурано грађење те железнице, jep баш ако Велике Силе не би одржале своју реч, баш и ако не би о свом трошку направиле ту међународну железницу, при чему би ваљда аустријскп жандарми бранили раднике од днвљих Арнаута, баш и у том случају, Србија he ту железницу сама направити, jep je победоносна српска војска проширила јужне границе Србијине чак доле .до Диоре, те тако сад Србија не мора да гради линију преко Спаса него преко Елбасана до своjera старога приморског пристаништа Драча. Чак и у случају да српске трупе, на же.ъу Великих Сила, буду повучене из Арбаније, чак и у таком случају изгледа да he Драч бити српско пристаниште на Адрији. Као што рекосмо, сад линија не мора да иде преко Спаса, него преко Гостивара, Дибре и Елбасана. Она he испасти мало дужа, ели he бити знатно јевтинија, jep he имати да савлада много матье теренских тешкоЬа, и биће рентабилнија, jep he пролазити кроз много богатију -земљу. Што се тине коштања, баш ако Србија буде морала о своме трошку да гради ту железницу, која има да веже исток и југозапад Европе.