Beograd u slici i reči

бивале све веће, y толико напредовало и развиће београдско трговине и тпме створена конкуроиција; a копкурснција гонила je београдске трговце, да полазе дубл.е y суседну монархију, тражећи поволлшје изворе.На тај начин постала je Будапешта главни и искључни центар импорту и експорту Србије. II то стање трајало je све, докле y години 1836. нису на Дупаву запловиле прве лађе Дунавеког Иаробродеког Друштва, које су Београду дале сасвим нов правад y погледу трговинског и полнтичког развића. Отвараљсм паробродске радњс на Дунаву, отварале су ce и бсоградске капије транзитном провозу великога дела турске царевине. Међутим, унутрашња радња бсоградске трговине, ширила je сеи ван граница, иуколико je сеона више ширила, y толико je н Беч иро отимао све већег маха y српском скспорту. To je учинило, да je Београд, узимао све већсга интерссовања, y иолптичко-трговинским односима запада, нарочито кад со после бомбардања Београда (1862.)повратишс пријател.ски одпоси, између Турске и Србије. Неговање пријатељских одпоса са суссдцом монархијом Аустро-Угарском дали су могућности београдској трговини, да ce природно и дал.е развија. Ново стање створено на балканском тропол,у, берлинским конгресом и пови политички и трговипстш односи Србије после 1880. год., учинили су чнтаву оволудију y трговинско-политичким односима Србије. Нове жел.езпнчкс мрсже, y иепосредном саобраћају истока са западом, преко Београда, нов правац y политичгеотрговинским и привредним односима Србије, дали суБеограду онуважност, која му je давно одређеиа, ио самом гсографском положају Iвсговом. Коицентрисање целокупнс извозне трговине Србијо, кондентрисање жол.езпичких веза, велике реФорме, којо ce непрестано чине y корист трговинског развића Београда; установа јавних берза, антрпота, новчаних завода и осталог, a на првом месту, иродужељо неговања природиих пријатсл:.ских трговипско - политичких односа са суседном Аустро-Угарском и осталим државама, омогућићс, да Београд поетане велика светска вароти. A по природи и гсографском положају, и по интелектуалном и културном развићу Срба, па можда и кд,уч трговине између истока и запада. rnerce. Les demandes augmentèrent par suite des besoins augmentants ; par cela la concurrence fut créée ; celle-ci força le commerçant serbe a aller chercher ses articles plus avant dans les pays voisins, et c’est par cela que nous voyons Rudapest devenir un des principaux points d’exportation pour la Serbie. Il en fut ainsi jusqu’en 1836, lorsque les premiers bateaux de la Compagnie de navigation sur le Danube circulèrent sur ce dernier, donnant à Belgrade une toute nouvelle direction commerciale-politique. Le commerce intérieur de Belgrade se développa aussi beaucoup, et plus il le fit, plus Vienne essaya de prendre part au commerce d’export de Belgrade, de la Serbie. Les bonnes relations qui se rétablirent entre là Turquie et la Serbie ainsi qu’avec d’autres pays voisins, permirent à cette dernière de développer son commerce d’une façon encore plus importante. Si plus tard la politique força la Serbie de suspendre un pou son extension, nous voyons qu’elle n’en souffrit pas beaucoup. L’état actuel de la Serbie, situation qui lui fut faite par le congrès de Berlin ainsi que les changements opérés depuis 1880, ont apporté un grand changement dans le commerce de la Serbie. Ce fut entre autre le chemin de fer, reliant l’Orient à l’Occident, en touchant Belgrade ; tout ceci procura à la Serbie cette place importante dans le commerce de la presqu’île des Balcans, place que lui revenait déjà par sa situation géographique. La concentration du commerce d’export de la Serbie, la concentration des lignes de chemin de fer, les grandes réformes qui ont pour but l’agrandissement du commerce de Belgrade ; la création d’une bourse, d’entrepôts, de banques etc, et en première ligne la continuation des bons rapports commerciaux avec l’Autriche-Hongrie, tout ceci rend facile que Belgrade devienne une grande capitale, et par sa situation géographique et le développement culturel des Serbes, elle ne peut manquer de devenir la clef du commerce entre l’Orient et l’Occident.

Belgrad kereskedelmének reformâlâsâra és fejlôdésére. A szükségletek szaporodâsâval együtt haladott a belgrâdi kereskedelem fejlôdéso is. Az elmaradhatatlan verseny pedig a belgrâdi. kereskedôket arra utalta, hogy a monarchia belsejébe hatoljanak és ott jobb forrâsokat keressenek. Igy lett Budapest egyedüli kôzpontja Szerbia be- és kivitelének. Ez âllapotok yâltozatlanül megmaradtak az 1836. évig, midôn a Dunagôzhajôzâsi târsasâg hajéi megkezdték jarâsukat, a mi is egész ûj irâuyt adotBelgrâd kereskedelmi-politikai fejlôdésének. A belgrâdi kereskedelem kifelé is kifejlödött, s ennek kôvetkezménye az lett, hogy Bées uagyobb tért héditott a szerb kivitelben. 1862. év utân, mikor a barâtsâgos viszony Török- és Szerb-orszâg kôzôtt helyreâllt, Belgrâdot mâr érdekelték a Nyugat kereskedelmi viszouyai. A barâtsâgos viszony a szomszédos AusztriaMagyarorszâggal elosegitette a belgrâdi kereskedelem természetes fejlôdését. A berlini kongresszus âltal a Balkân félszigeten teremtett üj helyzet, valamint Szerbia üj politikai és kereskedelmi viszonyai 1880. év utân egész revoluciét idéztek elô Szerbia kereskedelmi és politikai viszonyaiban. Az ûj vasût, nyugat és kelet ezen közvetlen kôzlekedése Belgrâdon ât ; az ûj irâny Szerbia kereskedelmi és kôzgazdasâgi viszonyaiban kifejleszték Belgrâdnak ama fontossâgat. melylyel fôldrajzi fekvésénél fogva is bir. Szerbia összes kiviteli kereskedelmének koncentrâlâsa, a vasûti bâlôzat kifejlôdése, a nagy reformok, melyeket szakadatlanül folytatnak Belgrad fejlôdésének érdekében, a tôzsde, kôzraktârak, pénzintézetek alapitâsa, elsô sorban pedig a természetes barâtsâgos kereskedelmi és politikai viszonyok âpolâsa a szomszédos Ausztria-Magyarorszâggal és a többi âllamokkal, tekintettel fôldrajzi fekvésére, a szerbek intellektuâlis és kulturâlis képességére, Belgrâdot vilâgvârossâ esetleg Nyugat és Kelet kereskedelmi talâlkozô pontjâvâ tehetik.

die Entwicklung des Belgrader Handels, die dadurch entstandene Concurrénz ; diese trieb die Belgrader Geschäftsleute dazu, tiefer in die nachbarliche Monarchie einzudringen und nach günstigeren Quellen zu forschen. Auf diese Weise ward Budapest das hauptsächliche, ausschliessliche Centrum von Serbiens Im- und Export. Und dieser Stand der Dinge währte, bis im Jahre 1836 die ersten Schiffe der DonauDampfschifffahrts-Gesellschaft die Fluthen der Donau theilten und Belgrad eine ganz neue Richtung hinsichtlich der handelspolitischen Entwicklung öffneten. Auch der Innenhandel Belgrads nahm zu und je grösseren Umfang derselbe gewann, desto mehr betheiligte sich nun auch Wien am Exporthandel Serbiens. Dies hatte zur Folge, dass Belgrad in den handelspolitischen Beziehungen des Occidents von immer grösserem Interesse ward. Das hergestellte freundschaftliche Verhältniss zwischen der Türkei und Serbien, und die Pflege freundschaftlicher Beziehungen zur Nachbarmonarchie bot dem Belgrader Handel die Möglichkeit einer natürlichen weiteren Entwicklung. Und wenn auch die späteren politischen Verhältnisse Serbiens in der weiteren Entwicklung des Handels eine gewisse Stagnation zur Folge hatten, so liess der Reichthum des Landes und die centrale Lage Belgrads einen Rückschritt nicht zu. Der neue Stand der Dinge, der auf der Balkanhalbinsel durch den Berliner Kongress geschaffen wurde, und die politischen Beziehungen Serbiens nach dem Jahre 1880 hatten eine ganze Revolution in den handelspolitischen Beziehungen Serbiens zur Folge. Das neue Eisenbahnnetz, zum unmittelbaren Verkehr des Orients mit dem Occident, welches Belgrad berührte ; die neue Richtung in den handelspolitischen und wirthschaftlichen Beziehungen Serbiens gaben Belgrad jene Bedeutung, die ihm seit jeher schon durch seine geographische Lage allein bestimmt ist. Die Concentrirung des gesammton Ausfuhrshandels Serbiens, die Concentrirung von Eisenbahnverbindungen, die grossen Reformen, die unablässig zum Nutzen der Handelsentwicklung Belgrads vorgenommen werden ; die Gründung von öffentlichen Börsen, von Entrepôts, von Geldinstituten und dgl. und in erster Linie die Fortsetzung der Pflege natürlicher freundschaftlicher Beziehungen zu Oesterreich-Ungarn in handelspolitischer Hinsicht, werden es möglich machen, dass Belgrad eine grosse Weltstadt wird ; durch Natur und geographische Lage und durch intellectuelle und culturelle Entwicklung der Serben kann es auch der Schlüssel für den Handel zwischen Orient und Occident werden.

Београдска трговина.

Пиоао Коста A. Симић.

Kao што cmo и y горљем чланку папомеиули, Бооград je нагло почео да ce развија, и свима правцима свога културног живота тек после 1878. год., када еу скинуте последље васалске всзс ирема ггорти,које суга кочиле y његовом слободном кретању. Сви новији уговори, закључени између Србпје и осталих јевролских држава, y свима правцима; међународним и трговинско-политичким, a нарочито уговори са Аустро-Угарском, дали су новог живота и полета, Београду и његовом развићу. Дотлс постајао je једап јсдини новчапи завод; „Београдск и крсдитни завод“, са врло конзервативним иогледима. Новац и ако га je било y изобиљу, био je скуп и тако рећи затворен. Међутим, већ y 1882. год. стварају ее два нова новчана завода:

Le commérce de Belgrade.

par Constantin A Simic.

Comme nous l’avons vu plus haut, Belgrade ne commença réellement à se développer qu’après 1880, après que les derniers obstacles eussent été enlevés, obstacles la gênant dans son expansion. Tous les nouveaux contrats passés entre la Serbie, et les autres pays, comme contrats politiques et culturels, mais principalement ceux passés entre la Serbie et T AutricheHongrie ont donné à la Serbie, mais tout spécialement à Belgrade un nouvel CS:Ort. Jusqu’alors il n’y avait qu’une seule banque : la Société de crédit de Belgrade. L’argent, et il y en avait beaucoup, était tout de même très cher et difficile à avoir. Nous voyons se créer deux nouvelles banques

Belgrad kereskedelme.

Irta ; Szimics A. Koszta.

A mint a föntebbi czikkben lättuk, Belgrad rainden iränyban csakis az 1878. év utân kezdett fejlôdni, mikor levették röla az utolsö lu'lbéri kôtelezettségeket Törökorszäggal szemben, rnely kötelezettségek bénîtôlag hatottak szabad mozgäsara. Az összes kereskedelmi és nemzetközi szerzôdések, melyekct Szerbia a többi euröpai ällamokkal kötött, de föleg az Ausztria-Magyarorszaggal letrcjött szerzôdések ûj életet és erôt adtak Belgrad fejlôdésének. Addig csakis egyetlen pénzintézet àllott fön n, a „Belgrad! hite 1 i ntézet“, még pedig igen konzervativ felfogâsokkal. A pénz, daczâra nagy mennyiségének, igen drâga volt, ùgy-

Belgrads Handel.

Von Konstantin A. Simio

Wie oben erwähnt, hatte sich Belgrad in jeder Richtung seines culturellen Lebens erst nach dem Jahre 1880 rasch zu entwickeln begonnen, da die letzten Hindernisse entfernt wurden, die es in seiner freien Bewegung beschränkten. Alle neueren Verträge, abgeschlossen zwischen Serbien und den übrigen europäischen Staaten, und zwar jeder Art; die völkerrechtlichen und handelspolitischen, namentlich aber die Verträge mit Oesterreich-Ungarn gaben Serbien und speciell Belgrad neues Leben, neuen Flug. Bis dahin bestand ein einziges Geldinstitut : der Belgrader Creditvere i n, mit sehr conservativen Ueberlieferungen. Das Geld, und wenn es auch in Mengen vorhanden war, war theuer und sozusagen verschlossen. Indessen entstanden schon im Jahre 1882 zwei neue Geldinstitute; Der Belgrader Hilfs- und Spar-Verein

GAZETTE DES ÉTRANGERS. THE FOREIGN ERS GAZETTE

33