Beograd u slici i reči

твим државним буџетом до 93 000 динара; свс остало: зграде, школске потребе, наставницима етан и огров, помоћ сиромашним ученицима, даје београдска општииа. 11. Знатну'помоћ оеновној пастави, развитку и утврђивању веће писмености чини уБеограду и доста велики ■број прив a тни х шко л а, међукојима их има и виших, и нижих, и с правом издавања школске сведочбе и без тога права; оне ce разликују и по свом већем или маљсм практичном смеру, по пачину свога издржавања, примања учсника и т. д. Најзнатније ■су, најбол.е обезбеђене, те и с најпећим бројем ученика; а) Школс појединих y д ру ж е љ a и пр a вп и х т е ла, мсфу којима особити пошш заслужују: 1. школа „Дома за сиротиуи напуштену децу“, (низка основна и занатска) ; 2. вечерна школа „ Светосавскога Друштва“ (нижа и виша); 3. недељиа и празнична школа „Београдске трговачке омладине“ (виша); 4. радничка школа „Женскога Друштва“, (основна пастава и женски ручни рад); Б.немачка основна ппсола протестанске општине ; 6. основиа шгеола српско-јеврејске општине; 7. немачка осн. школа аустроугарске колоније и т. д.;

б) Међу школама приватних лица троба нарочито поменути: 8. женски пансион госгкфе Маринковићке (пређе Церманкин, поред основне и средња женска школа за модерне језике,женскирад и музику); '9. Макензијеву школу писменост и хришћанску науку); 10. женску школу госпођица Сладојевићевих и т. д. ; сем већега броја других приватних школа, особито за жонску омладину (понајвшпе ради поуке y жеи■ском раду), још су од велике користи и 2 дечија забавишта: „дунавско“ и „савско“ (оба новијега датума). Приближаи број (тачних података нема) свих y ч о н и к a и y ч е н и ц a y свима бооградским школама износио je y години 1890./91. свегаб до 600. Самих нриватних школа рачуна ce на 25. 4. Просветие и уметничке y ст a н о в е. Даљем шнрењу народне просвете, естетичком и моралном образовању народном служе y великом размеру и б и б л и о т е к е, повеснички и уметнички музеји и народиа позорница. Ни y том погледу Београд није постидан: особиту пажњу, на ирвом месту, заслужује (покрај књижница средњих и основних школа и разпих просВетиих удружења) најзнатнија и постањем најстарија, a бројем књига

et la commune. L’Etat paie les appointements (800 à 2450 fres. et qui coûtent 93.000 fres, par an à Belgrade ; les autres dépenses (bâtiment d’école logers, chauffage etc.) sont à la charge de la commune. 11. D’une grande utilité sont les écoles particulières, parmi lesquelles nous en trouvons des inférieures et supérieures. Elles possèdent pour la plupart le droit de délivrer des certificats valables. Elles se distingue par le nombre de leurs élèves et le but d’instruction qu’elles poursuivent. Les plus importantes sont a) Les écoles des diverses sociétés comme; 1. L’école primaire de la „Société d’enfants pauvres“ ; 2. L’école du soir du „St. Sava“ ; 3. Técole du dimanche du „Cercle des jeunes marchands“ ; 4. l’école primaire de la „Société de dames“ ; 5. Técole allemande (de la communauté protestante) ; 6. Técole primaire de la communauté serbe Israélite; 7. Técole primaire allemande de la colonie austro-hongroise. b ) Parmi les écoles partie u-

I i é r е s mentionnons : 8. la pension pour filles de Mde Marinkovics (langues, musique); 8. l’école Matizy ; 10. l’école de filles des demoiselles Sladojevits etc. II y a encore plusieurs écoles particulières pour filles et deux pour petits enfants, celle du „Danube“ et du „Save“. Le nombre des élèves fréquentant ces écoles est de 500 à 600. Pendant l’année scolaire 1890/1 il y avait près de 25 écoles particulières. 4. Sociétés et i n s t i t a t s d’instruction publique. D’une grande importance pour l’instruction publique d’une nation, ainsi que de son esprit, sont le grand nombre de bibliothèques publiques, de musées et autres que l’on trouve dans une ville. Pour ce qui concerne ceci, Belgrade ne le cède en rieu aux autres capitales. Une mention particulière demande la plus grande et la plus ancienne. 1. Bibliothèque nationale, ouverte à tout le monde, (dans le bâtiment de l’université, fondée en 1854. Son commencement remonte même vers 1845. Elle se trouve sous la surveillance

Грађанска болница. Hôpital populaire. Polgâri korhàz. Bürgerliches Spital.

Врачар : Пироћанчев летљиковал;. — Partie de la rue Vraëar avec la villa Piroéanac. Vracsâr-utczai lâtkép. (Pirocsanacz nyaralô.) Strassenansicht Vraèar mit Villa Piroéanac

nek a m a g â n , i s k o 1 à k is, melyek között vannak alsök és felsök. Részben bizonyitvdny kidllitasdnak jogdval vannak felrubdzva. Különböznek gyakorlati czéljaik fentartdsi mödjuk és a tanulök szama szerint. Fontosabbak : a ) A különbözö egyesületek és testületek iskolai és pedig: 1. „A szegény és elhagyott gyermekek hdzdnak“ elemi és ipariskoldja ; 2. A „Szent Szdva“ egylet esti iskoldja (aisé és felsô) ; 3. a „kereskedelmi ifjùsdg egyletének“ vasdrnapi iskoldja (felsô); 4. a „Nôegylet“ mnnkas iskoldja (elemi és nôi kézimunka) ; 5. némel elemi iskola (protestdns egyhdz kozsége) ; 6. a szerbizraelita kôzség elemi iskoldja ; 7. az osztrdk-magyar kolonia német elemi iskolaja stb. ; h) a magdniskoldk kozôl külonösen megemlîtendôk : 8. Marinkovitsné urbôlgy lednyintézete („pension,“ elemi és kôzépiskola, idegen nyelvck, zene) ; 9. Matizy iskola (kôzmüvelôdés és bitoktatds) ; 10. Sladojevits kisasszonyok lednyiskoldja stb. Van még tôbb magdn

leânyiskola (nôi kézimunka) és 2 kisdedôvô : a „dunai“ és a „szâvai,“ melyek nemrég nyiltak meg. Ez iskolàk megkôzelîtô szdma 5 —600. Az 1890/91, iskolai évben a magdniskolâk szdma 25-re rugott. 4. Kôzmüvelôdési ésképzomüvészeti intézmények. A nemzeti kozmûvelôdés terjesztésére, valamint az estetikai és szellemi müvelôdésnek nagy szolgâlatokat tesznek a nyilvànos kônyvtârak, törtcnelmi és képzômûvészeti muzeumok és nemzeti szinhdzak is. E tekintetben Belgrad szintén megfelel a kor kôvetelményeinek. Nagy figyelmet érdemel elsô sorban (a kôzép és elemi iskoldk és egyesületek kônyvtdrain kivül) a legnagyobb, legrégibb és minden polgdrnak rendelkezésére allô : 1. Nemzeti kônyvtâr(az egyetem épületében), melyet 1853-ban alapitottak. Kezdete még 1845-re vibetô vissza. A kôzoktatdsügyi miniszter felügyelete alatt âll. Kezeli egy külön kônyvtdrnok (egyetemi tandr minôségében) két hivatalnokkal és 2 segéddel.

die Uebrigen Lasten (Schulgebäude, Lehrmittel, Wohnungs- und Heitzungspauschale der Lehrer u. s. w.) trägt die Belgrader Commune. 11. Auch die Privatschulen fördern sehr die allgemeine Bildung, auch diese werden in untere und obere getheilt. Sie sind zum Theile staatsgiltige Zeugnisse auszufolgen berechtigt. Sie unterscheiden sich in Bezüge auf ihren praktischen Zweck, auf die Art ihrer Erhaltung und der Schülerzahl. Die wichtigsten sind : a ) Die Schüler der verschiedenen Vereine und Corporationen u. zwar; 1. Die Elementar und Gewerbeschule «des Hauses der armen und verlassenen Kinder» ; 2. Die Abendschule (untere und obere) des «heil Sava»Vereines ; 3, Die Sonntagsschule (obere) des «Vereines junger Kaufleute» ; die Arbeitsschule (Elementar und Frauen-Handarbeitsschule) des «Frauenvereines» ; die deutsche Elementarschule der protest. Kirchengemeinde ; 6. Die Elementarschule der serbischjüdischen Gemeinde ; 7. die deutsche Elementarschule der Österreich - ungarischen Kolonie u. s. w. l>) Unter den Privatschulen verdienen zumeist Erwähnung : 8. das Mädcheninstitut der Frau Marinkovits («Pension» Elementar- und Mittelschule, fremde Sprachen

Musik) ; 9. Die Matizy’sche Schule (allgemeine Bildung und Religionsunterricht) ; 10. Die Mädchenschule des Fräulein Sladijevits u. a. m. Es gibt noch mehrere PrivatMädchenschulen für weibliche Handarbeit und 2 Kinderbewahranstalten, im Donauund Savabezirke, welche erst Jüngst eröffnet wurden. 4. Anstalten fürGemeinbildung und bildende Künste. Zur Verbreitung der nationalen allgemeinen Bildung und zur Förderung des ästhetischen Gefühls und der Geistesbildung tragen die öffentlichen Bibliotheken, historischen und Kunstmuseen, wie nicht minder die Nationaltheater sehr bei. Auch in dieser Hinsicht entspricht Belgrad den Anforderungen der Zeit. Besondere Aufmerksamkeit verdient in erster Reihe (abgesehen von den Bibliotheken der Mittel- und Elementarschulen und der Vereine) die grösste, älteste und jedem Bürger zugängliche 1. National-Bibliotbek (im Universilätgebäude), welche im Jahre 1854 gegründet wurde. Ihr Ursprung reicht in das Jahr 1845 zurück. Sie steht unter Aufsicht des Unterrichtsministers, Sie wird von einem besonderen Bibliothekar (im Range eines Universitätsprofessors) verwaltet, dem 2 Beamte und 2 Gehilfen beigegeben sind. Ihre Organisation (begonnen 1861) gleicht der Organisation dergrossenßibliothekenEuropas.

GAZETTE DES ÉTRANGERS. THE FOREIGNERS GAZETTE

45