Beograd u slici i reči

тел.ско Удружење“ (има преко 800 чланова из Београда и Србије; издаје лист „Учитељ“); y годиии 1883. 7. „Српско Археолошко Друштво“ (издаје лист „Старипар“); y годипи 1889. основано je 8. „ПроФссорско Друштво“ (чланова 250, орган „Наставник“); y години 1890. основана су: 9. „Инџинирско“ (орган „Технички Лиет“) и 10. „Свештеничко Удружење“ (орган „Весник Српске Цркве“); y години 1891.: 11. „Српско Правничко Друштво“ (ранији оглед y 1886 с правозаступничким удруж.), 12. „Француски Клуб“ и 13. „Руска читаоница“, и најпосле y овој, 1892. години јавллју ce: 14. „Српска Књижевна Задруга“ (за издаваље и разтурање по народу одабраних списа\ 15. „Књижевпоуметничка Заједница“ (ранији оглед y 1883.) и 16. „Београдско Друштво“ (теку стварању). 2. Још je всћи број београдских удружења патриотских и хуманитарпих (многа за „узајмично помагање“) : корист њихова очита je и сваким даном све већа. Поред старијих, као што су: 1. „Женско Друштво“ (основано 1875 , издаје лист „Домакицу“), 2. „Друштво Црвснога Крста“ (основано год. 1876., с великим бројем чланова), 3. „Друштво заваспитањесиротне деце“ основано 1880., до сада необично напредовало), која суи богатом имаовином доволјно обозбеђена(друго и трећо имају il својо велике и лепе зграде) и своје племените задатке одлично врше, од превеликога су значаја и удружеља новијега и најновијег датума: 4, „Занатлиско Удружење“ (од 1888., има, као и прва два, своје одборе по целој Србији; издаје журнал „Српски Занатлија“), 5. „Велика Србија“ (од 1890., велико патриотско удружење, с вишо одбора), 6. „Београдска Трговачка Омладина“ (имаоргап „Трговински Гласник “), разноликаудружења појединих редова и струка: 7. Чиновничко, 8. Књижарско, 9. Новинарско, —-10. Железиичарско, 11. Апотекарско, 12. ГЈоштанско-телеграФско, 13. Практикаптско, ■— особито многа 14. Радничка удружења (готово сваки занат по 1 или по 2), 15. Удружетва за помоћ сиромашнимученицима (од самих грађана) ит.д, ; • овде je, најпосле, ред поменути и 19. „Друштво слободних зидара“, чије всће напредовање настаје такође y осамдееетим годинама. 3. Што није могла учинити сама држава, y доста су всликој мери постигла приватна удружења за ноговање м y зичке уметности. Најстарије међу њима je: 1. „Београдско Певачко Друштво“ (још од год. 1853.), по чијем су угледу иидале и ове мла!)е „певачке дружинс“; 2. „Даворје“, 3. „Станковић“, 4. „Давид“ (српско-јеврејско), • 5. ~Јакшић'", ■ —■ 6. „Каћански“, 7. „Обилић“ и 8. „Женско музикално удружење“ па, најпосле, и само за.и нс т ру м е нталну музику и: драмску уметн ос.т; 9. „Београдски чудачки квартет“, и 10. две путничке позоришпе дружине. Овде ie рсд поменути и другатва за јaч a њ е н вит е штво; 11. „Стрел.ачко“ (основано још y 1866., разгранато и по целој земл.и), 12.гимнастичко друштво (основано 1882.), чији су данас наследници : „Соко“ и 13. „Душап Силни“, и, иајпосле 14. „Коло јахача Кнез Мнхаило“ (основано y 1889.), које јс за кратко време свога живота н нашло особито леп одзив како y самом Београду, тако п y целој Србији, и већ показало велике и сјајне ресултате од свога патриотског рада.

des arts (fondée une première fois en 1883 et 16. „Société de géographie“ en train d’être organisée. Nous retrouvons en un encore plus grand nombre les sociétés et cercles de bienfaisance et liuman i t a i r e s à Belgrade, dont les résultats sont des plus satisfaisants. En dehors d’anciennes sociétés, dont l’existance est assurée par de grands capitaux, il y en a aussi d’origine plus récente, qui rendent d’excellents services comme p. ex ; 1. „Société des dames“ (1875, recueil „Domatyica“) ; 2. „Société de la Croix Rouge“, (1875, beaucoup de membres, propre palais) ; 3. Société pour soutien de pauvres enfants“ (1880, propre maison); 4. „Cercle des industriels“ (.1888, succursales dans tout le pays, recueil „Srpski Zanatlija) ; 5. Grande Serbie“, (1890, grande société patriotique, beaucoup de succursales) ; 6. „Cercle de la jeunesse commerciale de Belgrade“ ; 8. Cercle des employés ; 8’ Cercle des libraires; 9. Cercle des journalistes ; 10. Cercle des employés de chemins de fer ; 11. Cercle des pharmaciens; 12. Cercle des employés des postes et télégraphes ; • 13. Cercle des journaliers ; 14. Cercle des ouvriers“ (presque chaque industrie à son cercle); 15. Société de secours pour pauvres étudiants, etc. Mentionnons encore à la fin : 16. Cercle des franc-maçons, datant déjà depuis 1880. 3. Ce que l’Etat ne put atteindre, fut atteint par les sociétés de chant et musique particulières. Les plus anciennes sont: 1. La société de chant de Belgrade (1853), ensuite les autres sociétés de chant : 2. „Davocje“ ; 3. „Stankovsky“ ; 4. „David“ (israél. serbe) 5. „Jaksits“ ; 6 „Katyansky“ ; 7. „Obilits“ et 8. Cercle de musique des dames ; ensuite seulement pour la musique : 9. „Quartett de Belgrade“ et 10. Doux théâtres, en dehors du théâtre national. Mentionnons ici encore les cercles de gymnastique; 11. „Cercle des chevaliers“ (1856, beaucoup de succursales dans la province); 12. „Cercle de gymnastique“ (1882); 13. „Szoko“ et 14. „Dusan Silni“ : enfin le „Cercle de sport du prince Michel“ (1889) qui fut très bien reçu de la part du public, possède déjà plusieurs succursales et montre d’assez beaux résultats. 6. Communautés et églises à B e 1 g r a d e. La surveillance suprême de toutes les communautés se trouve entre les mains du ministre des cultes. C’est à Belgrade que réside le chef de l’église gréco-orientale, le métropolité serbe, qui en compagnie des trois autres archevêques serbes (Zsicsa, Niss et Timok) forme la plus haute autorité

(könyvek kiadäsära ésterjesztésére); —ls. „Irodalmi és müvészi kör“ (melyet mär 1883-ban megkisérlettek), és 16. ~Földrajzi tärsasäg“ (alakuläsban). 2. Még nagyobb szdmban vannak a belgrâdi h a z a f i a s és emberbardti (sok kölcsönös segélyezéssel) tärsulatok, melyek eredményei nagyok és folyväst emelkednek. A régibb egyleteken klvül, melyeket nagy tôkék biztositanak, vannak ujabbak is, melyek nemes czcljaikat sziutén bôségesen szolgäljäk, mint pl. : 1. „Nök Egylete“ (1875, közlönye „Domatyica“) ; 2. „Vörös Kereszt Egylet“ (1876, sok taggal, sajät palotäja van); 3. ~A szegény gyermekeket védô egyesület (1880, sajät palota, nagy eredrnények), fontosak az ujabbi egyesületek is, mint : 4. „Iparosok egyesülete“ (1888, fiökegyletek az egész orszâgban , közlönye „Srpski Zanatlija“) ; 5. „Nagy Szerbia“ (1890, nagy hazafias egylet, sok fiökkal) ; —6. „A belgrddi kereskedö ifjüsäg“ (közlönye jTrgovinski Glasnik“) ; toväbbä a következö egyesületek; 7. Tisztviselök ; 8. Könyvkereskedök ; 9. Ilirlapirok ; 10. Vasüti bivatalnokok ; 11. Gyogyszerészek ; 12. Posta- s tävirda-bivatalnokok ; 13. Dijnokok ; (nagyszâmû taggal) 14. „Munkäs Egyesületek“ (majdnem minden iparâgnak van I—21 —2 egylete);— 15. „Szegény tanulökat segélyezô egyletek“ (polgäri intézmények) stb. Megemlitendô még a 16. „Szabad koraüvesek egylete“, melynek lialadäsa mär a nyolczvanas években erezhetö volt. 3. A mit maga az ällam nem tudott elérni, elérték a magân zene- és dalegyesületek. A legidôsebbek közülök : 1. A belgrddi dalegylet (1853), toväbbä a következö dalegyletok ; 2. „Davocje“, 3. Stankovits ; 4. „Dävid“ (szerbizr.) 5. „Jaksits“ ; 6. „Katyanski“; -- 7. „Obilits“ és 8. ~Nôi zene egylet“ és csakis a zene kultiväläsära : 9. „Belgrâdi quart et“, 10. két szinhäz, a nemzetin kivül. Megemlitendôk még itt a torn a és athleta egysületek; 11. Lôvész egylet (1866. évben keletkezett, sok fiok-egylettel a vidéken) ; 12. „Torna Egylet“ (1882); 13. „Szoko“ és 14. „Dusan Silni“, végre „Mihäly fejedelem“ sport egylet (1889), mely igen szép fogadtatâsban részesült a kôzônség részérôl, fiôkjai vannak, tôbbféle és szép eredraényeket mutatott fol. 6. Hitfelekezetek és egyhâzak Belgrâdban. Az összes hitfelekezetek fôfelügyeletével a vallâs és kôzokt. miniszter van megbizva. Belgrâdban lakik

«Russischer Leseklub» (1891). Im laufenden Jahre wurden noch gegiindet ; 14. «Serbischer Literaturverein» (Behufs Verlag und Verbreitung von Büchern) ; 15. «Literatur- und Kunstverein» (welcher schon im Jahre 1883 in Angriff genommen wurde) und 16. «Geographische Gesellschaft» (im Entstehen begriffen). 2. In noch grösserer Anzahl gibt es in Belgrad patriotische und humanitäre (vielfach gegenseitig Hilfe leistende) Gesellschaften, deren Resultate ziemlich gross sind und noch immer im Steigen begriffen sind. Ausser den älteren Vereinen, welche durch grosseKapitalien gesichert sind, gibt es auch neuere, welche edlen Zwecken in diesem Masse dienen als z. R. : 1. «Frauenverein» (.1875., Organ: «Domatyica») ; 2.. «Roth. Kreuzverein» (1876. Mil zahlreichen Mitgliedern» im eigenen Palais) ; 3. «Verein zum Schutze armer Kinder» (1880. Im eigenen Palais, grosse Resultate), Wichtig sind auch die neuen Vereine, als ; 4. «Handwerkerverein» (1888. Filialen im ganzen Lande, Organ : «Srpski Zanatlia») ; 5. «Gross-Serbien» (1890. Grosser patriotischer Verein mit zahlreichen Filialen) ; 6. «Belgrader Jugend» (Organ ; «Trgovinski Glasnik») ; ferner haben noch Vereine ; 7. Beamten; —B. Buchhändler; 9. Journalisten ; —lO. Eisenbahnbeamle ; —ll. Apotheker ; 12. Post- und Telegraphenbeamle 13. Diurnisten (zahlreiche Mitglieder) ; J 4. «Arbeitervereine» (beinahe jederlndustriezweig I—2 Vereine) ; 15. «Unterstützungsverein armer Studirender» (bürgerliche Institutionen) u. s. w. Noch ist zu erwähnen 16. Der «Verein der Freimaurer», dessen Fortschritte schon in den achtziger Jahren fühlbar waren. 3. Was selbst der Staat nicht zu erreichen vermochte, das erreichten die privaten Musikund Gesangsvereine. Der älteste unter ihnen ist : 1. Der Belgrader Gesangsverein (1853), ferner die folgenden Gesangsvereine : 2. «Davocje» ; 3. «Stankovsky» ; 4. «Dävid» (srb. izraelitisoh); 5. «Jaksits» ; 6. «Kalyanski» ;. 7. «Obilits» und 8. «Frauen Musikverein», und nur zur Kultivirung der Musik 9. «Belgrader Quartet» ; 10. zwei Theater ausserdem nationalen. Noch sind zu erwähnen die Turn- und Atlethenvereine; 11. «Reiterverein» (entstanden im Jahre 1866, viele Filialen in der Provinz) ; 12. Turnverein (1882) ; 13. «Szoko» und 14. «Dusan Silni», endlich der Sportverein «Fürst Michael», welcher von seiten des Publikums freudig begrüsst wurde, hat Filialen und weist manigfache schöne Resultate auf. 6. Confessionen und Kirchengemeinden Belgrads. Mit der Oberaufsicht sämmtlicher Confessionen ist der Unterrichtsminister betraut. In Belgrad wohnt auch das Kirchenoberhaupt der griechischorientalischen, der serbische Metropolit, der gemeinsam mit den anderen drei serbischen

48

LÄTOGATÖK LAPJA. FREMDEN-BLATT