Beogradske opštinske novine

Број 15.

— 61 —

Год. XIII.

Члан 19. Слике које нису под стаклом бригау се сухом меком крпом, а слике цод стаклом и масним бојама влажном у слабу карболику натопљеном, иа тек онда сухом крпом а тако исто и оквири. Члан 20. Играчке и схвари без велике вредности (н. пр. сламарице са сламарицом) најбоље је пажљиво спалити Што је скупље оно се шаље у завод или се брижљиво и но два пута засебице испере у слабој карболки. Члан 21. Ствари и делови од коже (цнпело, чи зме, опанке, кожнн намештај и кожни јастуци), од мушеме и гуме (огртачи, јастуци, и иростирке) перу се у слабој карболки. И крзно (шубаре, пршњаци, кожуси, бунде, поставе, первази) десинфчкују се истим тим раствором, али нарочитим начином ко ји ће аж увежбати. Члан 22. Метални делови и ствари (н. пр браве, кваке на вратима, лустери (полилеји) лампе. кипови и т. д. перу се у слабој карболики па се одмах после тога сухо бришу. Исто се тако поступа и са деловима од (печене земље)( „теракоте") гипса , порцулана , ста кла и т. д. В. Патос. Члан 23. Загађен патос мора се најпре четком, сапуном и врелом водом добро изрибати, па тек онда два пута засебице избрисати, крпом натопљеном у јаку карболку. Где натос не би бно јако загађен, не би се морао сапуном прати. Пукотине између појединих дасака вал>а (кључаном водом опрати и добро јаком карболиком залити. Где је иаркет особито нов а гладак довољно је испрати га влажном меком крпом, замоченом у слабу карболику па га онда одмах еухо избрисати. Где је камен, цигла или земља (набој) иатапа се јаком карболком за дуже времена и два пута засебице.

Г. Нужници, олуци. цеви цомијаре. Члан 24. Најпосле ваља све ствари, које су при десинфекцији служиле н. пр. судове летвице, оруђа итд. десинФиковата иа се онда и нужникв, олука, цеви и помијара сетити. Све то најбоље се дезинфикује јаком карболиком или гашеним кречомЈ Ш. Повратак у завод. Члан 25. Пре него што десинфектори изиђу из дезинфектована стана, морају своје радно одоло са себе скинути, спаковати у кесу замочену у слабу карболку па их онда по пропису у коФерче спремити. Лице и руке перу се сацуном, нокти сапуњавом четки цом. Тек тако опрани и очишћени смеју и опет обући сгаоју службену униформу. Та правила о прању и праобуци вреде већ и онда чим је десинфектор ма и за најкраће време у окруженим нросоторима радио нли боравио. Члан 26. Чим десинфекгори сврше посао враћају нраос-редно без икаквог задржавања или свраћања, најкраћим путем пешице или ошитинским колима у завод, и јавл>а ју се по пропису (са својпм књижицам 1 ) управнику. ља се месец дана у напред а отпуштање ради кривице не мора се унапред јављати.

V. ЦЕНОВНИЕ .Градског завода за десинфекцију".

Члан 27. Из завода излазе само у службеној униформи редовно у 3 [ 4 на 7. час. При поласку морају се увек пријавити управнику или његову' заменику. Члан 28. Ко се огреши о ово упуство, може се казнити новчаио од 5—50 динара, али само једанпут, Ионовна погрешка казни се отпуштањем. Иреступи и злочини гоне се по кривичном законику. Члан 29. Отступање и отпуштање из службе јав-

Члан 1. Десинфекција стана и ствари у њему рачуна се по времену и броју радника. Један сахат посла свакога радника посебице (десинфектора или помоћника) стаје један дпнар. Рачуна се и на Ј | 4 сахата. Члан 2. Десинфекција ствари у парноме апарату завода стаје 4. динара од кубног метра онога простора што га ствари у анарату заузимају. Рачуна се и на 0"10 куб. мет. али тек онда, кад количина ствари пређс 0 5 куб. мет. ма каква количина рачуна се са 2. дин. Члан 3. ДесинФекција ствари хемијским срест вима у самоме заводу рачуна се исто онако као и дееинфекција у стану (чл. 1). Члан 4. За подвоз не рачуна се ништа. А ако би се пак десило, да је пријава учињена, да десинфектори и кола дођу, па да због ма кога узрока не могу свој посао вршити, плаћа се дангуба 10 динара. Члан 5. Завод подноси рачуне одмах сутра дан суду онштиискомпо извршенојдесинфекцији.

1 Облик и уређење тих књижица и других нужних штампаних баанкега извригике се касније.

Члан 6. Од плаћања ослобађају се не само сиромаси него и особе средњег имовног стања, ако докажу, да су се дугим или честим боловањем или самртним случајевима истрошили. Члан 7. При процени имовног стања тога ради, неће се општинска власт држати уобичајених мера, него ће бити блажија.

СРПСКИ УСТАНИЦЈШОТШ ТУРАКЛ У В Е 3 И СИ НАРОДНИМ СЕОМИIТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРНЈСКА РАСПРАВА 17 ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СП*СИЋ.

{{Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовдакском наградом оишт. београдскеЈ.

Мото: — „Пора наи перестат бит умними чужнм умом и славними чужоју славоју".

—<83»(НАСТАВАК) И оно се на бурму отвара, У њем носи за јутра ракију ; По долами троје токе златне Злгтне токе од по двије око, Двоје вите а треће садите; Нн ногама ковче и чакшире Жуте му се ноге до колева

Карамзин.

Иобратиме као у сокола, Из кавчи му синџири од алата Н* синџиним ситне титринике, Шго ђевојке носе о грвицу; Опасао Мукадим појаса За појисом девет Даницкиње Све у чисто заљевене злато; 0 бедри му сабља окована На сабљи су три б^лчака златна, И у њима три камева драга Ваља сабља три царева грлда: У крило му лежи павталија, На њнјзм )е тридесеу карика, Код нишана од тридесег дуката, Више злата него љута гвожђа; Када јунак из травлце дише, Уз јелу се узви^ају гране;"

За тим на превару ухваћен и обезоружан, ниед« око себе Турке а немајучи оружја, он се ииак Орани: „Како кога руком доваташе, Тер о зегиљу њаме удараше Иа у њима живо срце пуца Уби Њ'му друга седморвцу Док му бијеле савезише руке Саввзаше пак га по1ер<ш" Вук, Ш. стр. 117. Потиун оиие евију ирииореквх јуеака врло је леио ииведен у нееми: ,,Женидба

од Задрн Тодора'' Тодор Задранин исиросио Косу Смиљаиића и води је двору. Турци у наиери да им иреотму девојку причекају еватове; опие тих )ун»ка с-во како н&ша народна етавља у уета Хрљ> МуетаФ-&ге: Сне јунаке по имену знадем, Што је напр'|ед девет коњчника У црвеној чохо веденич^ој (мљетачко:) А пид њвма коњи алчтасги Оно ти је девет Т<>мкови(1а Што је наир 'јед јунак на алату Необична оки и п )Гледа, Оно та је ТомковиК Или\а, Оно су ти све браћа рођена Оно су ти по1Г каменом гује; Што за њима еедмм коњинива У зеленој на нн зеленим коњвма, Мој Алилс, мој брате рођени, Оно Тв је серим ДаниччКаА напријсд јунак на зеленку Сиеђих, брите, до рамена брка, Нчнули му брци ио пушкама Он > ти је Даничику Ђуро: Оао су ту браћа рођена, Оно су ти нод каменом гује К >јих жешКих ни у Приморју »ема; IIIго за н.ииа до иет коњаника Сне у црну нл вршијем коњма, 0 10 ти је све ает Мрноњи&1: Што је напр'јед јунак на вранчићу Црни брци пали до пушака