Beogradske opštinske novine

Број 6

- 46 —

Год. XX

Чл. 2. Да води списак раденика надничара, да саставља за исте платни списак, да се стара о томе: да има у свако доба спремног И поред друма депонованог у правилне Фигуре материјала. Чл. 3. Дужан је сваког дана да подноси рапорте надзорном инжињеру о радовима и о стању друмова, да од њега прима упуства и све наредбе на време извршује. Његова је служба искључиво спољна а никако канцелариска (као цртање, прорачунавања и томе подобно). Чл. 4. За потребно одсуство или за случај болести мора се обратити писмено Управи грађевинског одељења. Чл. 5. Неоправдан изостанак за 24 сата сматраће се као напуштање службе и место ће се као упражњено другим заменити.

II. ПРАВИЛНИК ЗА ДРУМАРЕ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Чл. 1. Дужност је друмара да стално одржавају чистоћу по друмовима, да стално мање оправке врше сами, а веће уз припомоћ потребног броја раденика — надничара. Чл. 2. Друмара је у исто време дужност да одрже на својој деоници стално слободан пролаз и саобраћај. Они морају лично помагати и отклањати сметње пролазима. Они упућују пролаз стално на десну страну. • Они забрањују да се баца ђубре и друго поред друма и упућују да се баца на место где треба. Они упућују пролазнике коњанике куда смеју пролазити. Одржавају поред друмова јаркове за отицање воде. Исто тако решетке за отицање воде одржавају исправно. Чл. 3. Сваки друмар добиће на потпис (реверс) потребни алат: будак, пијук, ашов, гвоздену лопату, мотику, два чекића, (мањи и већи), две метле, једна гвоздена колица ручна, један маљ дрвени. За овај ће алат они бити одговорни. Чл. 4. Од материјала мора бити довољна количина песка и шљунка депонована у крај друма као и ломљеног камена од кога ће друмари у слободним часовима туцати шљунак. Чл. 5. Друмари су одговорни како за алат, тако и за материјал.

Алат мора да се одржава увеку исправном стању. Ако су оправке алата потребне, друмари о томе одмах извештавају надзорника друмара. Алат ће се чувати у једној кућици под кључем, која се има подићи крај друма на средокраћи сваке деонице, које су ниже одређене. Чл. 6. V Тако исто има да пазе друмари, да се материјал не растура, већ да се употреби само тамо, где се потреба укаже. Чл. 7. Друмари ће бити дужни и морају пазити да засађена дрвета ко год не оштети, а сем тога и да засаде где треба понеко дрво. Чл. 8. Друмари су дужни да јављају надзорнику друмова свакодневно сваку неуредност, која би се на друму појавила; да се етарају да увек на време врше мале оправке, а да скрећу пажњу надзорнику за потребне веће оправке. Чл. 9. Друмари су дужни, да се по упуствима надзорника управљају, да га пристојно поздраве и на сва питања јасно, кратко одговарају. Чл. 10. Сваки ће друмар имати књижицу за рапорте, у коју ће било надзорник, било кмет било који општински инжињер беле- ј жити дан и час, кад је дотичну деоницу обишао и што год опазио и наредио. Исто тако дужни су друмари ову књижицу на захтев надзорног инжињера показати, у коју ће он своје примедбе ставити и контролисати надзорника друмара. Чл. 11. Ради потребног одсуства мора се друмар јавити надзорнику ако одсуство не прелази пола дана. А за дуже одсуство дужан је поднети писмену молбу Унрави грађевипског одељења. Ма колико било одсуство, мораће се на његово место поставити замењеник, а о томе да се надзорни инжињер извести. Исто тако у случају болести дужан је одмах да извести Управу грађевинског одељења. За краће време боловања замениће га један од суседних друмара или који извежбан раденик, а за дуже мора се на његово место поставити сталан друмар. Чл. 12. Ако друмар свој изостанак не јави и не оправда дуже од 24 часа, сматраће се његово место за упражњено и попуниће се другим. Чл. 13. Деонице се имају рачунати: 1. Од Лондона до Драгашевићеве градине; 2. Од Драгашевића градине до Мокролушког потока; 3. Од Мокролушког потока до Фабрике Ђорића;

4. Од Фабрике Ђорића до Чукарице; 5. Од Господарске механе до Цареве ћуприје; 6. Сарајевска улица; 7. Друм поред Вшетечког; 8. Друм крагујевачки од Славије до моста на М. Лушком потоку; 9. Друм Крагујевачки од моста на М. Лушком потоку до атара; 10. Смедеревски друм од Београдске улице до трошаринске линије; 11. Од трошаринске линије до атара; 12. Гробљанска; 13. Вишњичка; 14. Код Калимегдана; 15. Таковска; 16. Жељезничка станица — Сава; 17. Нут преко топчидерског брда, од чекаонице до рачвања за виноград на брду; 18. Од рачвања до реона топчидерског. Да се ови правилници одштампају у општинским новинама и са истог слога у засебну књилшцу у 200 примерака, од којих, да се по један примерак преда надзорнику друмова и друмарима на управљање а тако исто чиновницима грађевинског одељења и свима спољним чиновницима и службеницима општине београдске ради вођења надзора, да ли се надзорник друмова и друмари по овим правилницима управљају при вршењу њихове дужности. Шз седнице суда отитине београдске 6. фебруара 1902 г. АБр. 1211. I, У у ^ т ^ у у у у у у 1Ч| , т т т т чгт чг ЧУ V У ч

ЛИСТАК

ИЗ ПЕДАГОШКЕ НАУКЕ НЕШТО О ОБРАЗОВАЊУ ВОЉЕ (4) VII Везивањв наставних предмвта — концентр&ц»ја. Наставни предмети дају нам градиво за васпитавање. Који су то предмети који треба да се узму у народној школи и којима се најпотнуније може утицати на стварање морадног убеђења. Из предходног одељка видели смо да се избор градива наставног треба да управља према ступњима апердептивног развитка и кудтурно-историског гдедишта. У разним добима развптка човечанства развијале су се и разне науке. Утицајем тах наука и свих чинилаца који чине кудтурни живот дошло се до данашњег стања културе — до садашњице живота у коју васпитаник треба да се уведе. Поступни развитак духа рекди смо да захтева поступност и у изучавању кудтуре. Многоструко интересовање, рекли смо треба да је задатак ваопитне наставе. Како ће се то сдожити? Дух човечији не може све наједанпут примити. То није казан у коме се може сручити све што се за кување спремило. Али дух има способност да оно што кроз чуда уђе у њега из спољњег света може лепо да се уреди. Све је то тамо удешено тако да кад се једна представа у свесги појави, уз њу се јавља одмах и друга сродна, за овом трећа и тако редом. Из тога се види да је све што се у нашем духу појављује у вези једно с другим. Па ето нам принципа по коме треба да се уређује наставно градиво. Сама унутрашњост нашег духа казује нам то. У остадом, кад се дубље размисдимо и погледамо по свету и природи, видећемо да је и цеда природа и све друштвено уређење и свн односи који владају како између појединих чланова друштва међу собом, тако и према целини^