Beogradske opštinske novine

— 2 —

онамо гдс се нресецаЈЈ улице Војводе Добрњца и Баштованска. Код те тачке да се доведу и канали доњег слива и ту да се црпкама пребацују у главни канал горњег слива. У вези са избором те заједничке тачке јесге и висина нивоа воде, која у каналу мора да буде, те да се вода из канала може изливати у Дунав и нри највећој води. Висинска кота највеће воде у Дунаву износи 74.20. т. Ако се узме у обзир да се доцније може јавити вода и са већом висином, онда сс на рачун тога може узети да је ниво највеће воде на коти 74.50. т. дакле за 30. с. т. више но до сада позната највећа вода. Пошто изливни канал од заједничке изливне тачке неће примати никакву воду са стране, то је горњом висином утврђено докле се може сиустити дно главног канала у изливној тачки, и да се за време највеће воде не јави штетан успор у каналу изнад изливне тачке. С тога је стручни одбор усвојио: Да дно канала у заједничкој тачки мора имати висинску коту најмање 74.50. т. Са том висинском котом дна може се од заједничке сливне тачке одводити садржина каналсва било најкраћим путем у Дунав код Стругаре, билог диагонално преко водоплавног терена у Дунав с ниже кланице. (Свршиће се)

Рад општинеког одбора РЕДОВНИ САСТАНАК 31. авгЈста 1904. год. ВТОРНИК. Председавао председник београдске општане г. Коста Д. Главинић. Од одборника били су : г. г. Т. Цинцар-Јанковић, Рад. Ј. Јовановић, Мих. Милићевић, Трајко Стојковић, М. X. Поповић, Милорад Рувиди!-, Др. М. В. Смиљанић, М. О. Петронијевлћ, С. Ј. Константиновић. Аца Н. 3. Ноповић, Урош Благојевић, Ђорђе Н. Пегровић, ЈЈ. Т. Милић, Ј. Станковић, Милан Марковић, Н. Крспћ, Н. И. Стаменковић, Марко Петровић, М. Тодоровић, Тодор Нејчић, Р. Драговић. Деловођа, Ђорђе .1. Јанковић. (Свршетак.) VII. По прочитању понуде г. Љубомира Стојановића, мин. у пенс. АВр. 8391. за откуп плаца регулац. фонда на топлпчином венцу, као и

нзвештаја грађевинског одељења по истоме предмету одбор је, но довољном обавештавању решио : Да се овај предлог изнесе на мишљење комисији за ревизију регулац. плана и општина убаштини на овој плац по том изнети одбору на решење. VIII. Ио прочитању молбе Мдадена Љубинковића, трг. АБр. 7928. да му општина накнади 326 - 70 дин. трошкова учињених око преговарања са општином за израду ватромета приликом прославе стогодишњице устанка, пошто му се исти није уступио у израду, — одбор је решио: Да се ова молба одбаци као неумесна. IX. По прочитању молбе г. Луке Перипшћа, адв. из Шапца АБр. 6153. да му се процени плац у Кнез-Лазаревој улици, који му се због регулације исте улице одузима одбор је решио: Да се овај цредмет упути грађевинском одбору као хитан, да избере процениоце који ће са процениоцима молиочевим изврпшти процену његова плаца по грађ. зак. за в. Београд. X. По прочитању извештаја стручног одбора АБр. 7807 о раду за месец јулп тек. год. одбор је примио к знању овај извештај стручног одбора о раду за месец јули тек. год. XI. По ирочитању извештаја катастарског одсека о раду за време од 4. јуна до 4. августа тек год. прилог акгу АБр. 8054. одбор је примио к знању овај извештај о раду катастарског одсека. XII. По нрочитању молбе управе манастира св. Прохора Пчињског у Отарој Србији АБр. 6529, за новчану помоћ, за довршење нове цркве у манастиру, — одбор је решио : Да се управи манасгира св. Прохора у Старој Србији изда из општин. касе на име помоћи за довршење нове цркве у манасгиру две стотине динара. Издатак овај да иадне на герет буџетске партије расхода за непредвиђене потребе.

XIII. По прочитању предлога старсншне цркве св. Николе АБр. 8280. да се за главног тутора исте цркве избере г. Дим. Лазаревић, фабрикант теста на место г. Михаила Рафаиловића, пенсионара који се ове дужности није хтео примити. — одбор је решио: Да главни тутор цркве св. Николе у овој гооини буде г. Димитрије Лазаревил, фабрнкант теста на место г. Михаила Рафаиловића, пенсионара. XIV. По прочитању акта г. Ташка Петковића, тутора савиначке цркве АБр. 8042, којим даје оставку на туторску дужност са разлога у овом акту изнесених, — одбор је решио : Да се ова оставка г. Ташка Петковића, тутора савиначке цркве, не уважи, већ да га општ. суд умоли да и даље остане тутор ове цркве пошто одбор налази да његов савестан рад најбоље одговара интересима ове цркве. У исто време, да опгатински суд ову ствар због које је г. Петковић дао оставку достави духовном суду епархије београдске с молбом, да исти нађе начина да рад тутора црквених и свештенства буду у хармонији и да тутори црквени не морају због свештеника давати оставке. XV. По прочитању молбе Јована Митровића, свирача овд., нређе из Бањине ср. јасеничког окр. смедерев. АБр. 5882., да се са женом прими за грађанина београдског, — одбор је решио : Да се молилац не прими за грађанина београдског, пошто би због свог сиротног станва доцније пао на терет опгнтини. XVI. По прочитању молби Ћире Петровића, Косте Панђела и Симе Наумовића, месара, и Биљана Вуковића, закупца преноса мртваца АБр. 7361, 6882 6136., да се ослободе нлаћања трошарннске колске таксе на њихова кола при улазу у варош, — одбор је решио : Да се ове молбе као неумесне одбаце. XVII. По прочитању молбе Радоја Перишића, главног машинисте уираве водовода АБр. 7811., да се ослободи плаћања трошаринске колске таксе на његова кола ири уласку у варош по што се У повељи од 1 јануара 1345 године прича Душан како му је дошао хиландарски игуман Арсеније и „ сб нимб чбстбни старБЦБ и доуховникБ крал1евБСтва ми баида Амфилох1е" и како су му причали да пирг, који је сазидао краљ Милутин, има у Струми само једно село — Коцово. Стога Душан даде томе пиргу село Гандарахор које се граничило са Куцовом („соумегБ сб КоуцовомБ") и засеоке тога села Вачавир, Куцучати и Дроклиште, и неку земљу коју је пре имао некакав човек, чије се име није могло цело прочитати Басиљевић у .Годишњици" XVI, стр. 274—5, нап. 30. каже како пут из, Приштине удара на Липљан, па на села Добротин, Словиње (улаз у Косово), Жеговце, Понеш..." На карти аустр. ђенералштаба има на истоку од Липљана на левој страни речице Жеговца између села Добротина и Смолуше обележеио место за једно село и поред њега стављен ?. Неко је на оном примерку те карте који сам ја имао (а то је примерак географ. завода на Вел. Школи) на том месту записао село Словиње. Дакле и оно постоји и данас са истим именом. Сухогрло је село у јужном подгорју Мокре Горе. До њега према истоку је Рудник, а до овога према југоистоку је Кострц, (на карти аустр. ђенералштаба Кас1шк, КозЈпе). стога су места без сумње била ту у околини, али нису на карти забележена.

Хиландарско властелинство

ДО КРАЈА XV. ВЕКА Написао милош Награђено 15/У1. 1904. год. првом вндовданском наградом општнне београдске у 400 днн.) (Наставак) (13) У Моп. 8ег1). стр. 122—123 она једна повеља Душанова у којој је овај, још као краљ, записао Хиландару, управо поргу св. Спаса цркву св. Богоролице у Лиаљану заједно с поповима „колици се оубретак) сб своими породицами, и колици полгобе црБквБ г' земли кралГевства ми, да гредоу свободно" (?); затим му записује трг у Линљану и село Словиње; пла-

нину Млечни (Мл'ћчн Б1ј више СиричиЛи, „стлбпб " земље код цркве у Липљану; затим у Сухогрлу „ полб винограда Гоубавча" и „ стдбпб Мр^ћжица" и трш стлбпб подб поутемБ" који иде из Бање у Костур и до пута који иде од Рудника у Братонино „до брега банБске земље; затим и ливаду „елБха надБ поутемБ, кои греде од Жакове на Др -ћнБ." 1 Та села и стаповнике њихове ослобођава Душан од позоба, и приселице, провода, соколара, псара, орања, жетве, сенокоше, рада у винограду, радова око градова, војске, и свих других обавеза и радова краљу и држави, већ само имају да раде цркви „законом светога Саве."

1 Повеља је ова, по мишљењу Флоринскога (Помлтники 38) писана пре краја 1345 године. Што се места тиче, која се у ов јј повељи спомињу, за нека можемо рећи где су била. Словиње спомиње Милојевић у околини Липљана (Путопис I, 198), али је по Милојевићу тешко одредити тачно место где је било. Оно се спомиње у повељи Вука Бранковића од 15 августа 1371 (? године, (Моп. 5егћ. 181—2) као гранично место села Гадимља, које и данас постоји на југоистоку од Липљана, али се не каже с које стране (да ли на западу, истоку или другде). Др. Јован X.