Beogradske opštinske novine, Dec 17, 1929, page 47

Стрзна 46

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

престано цредставе. Пооледња им је била нредстава 25 фебруара 1842 трагедија ,,,Влаод хришћанске посаде били поубијани. Кад је један јагаичар, са застаеом у руци, хтео ов-у да побије на бедему београдске тврђаве, налетео је иа њега из градске посаде Орбин и нзстала је борба сабљама. Кад су сабље поломили, ухватил« су се у коштац и настало је рвање ко је јачи. Тада је Србин (име му се помиње —■ Тит Дуговић) овом сиашм притиснуо к себи јаничара, понео га на крај бедема и заједно падну у дубак ров, који обојици постаде и гроб.

Михаило Сила-ђи („Свилојевић Михаило" иаших иародних песама). Ова борба, страшна и крва^ва, опустошила је околину као и сам Београд. Настало ј,е поправљање разрушених зидова и оштећеиих бедема те су грађани у то време подносили велике државне терете. А град је се морао што пре по1Л!ра1Еити и довести у стање, какво је било потребно према ондашњим правилима за одбрану јер му је опасност од Турака претила и даље. Како је турс-ка војска највише штете иачинила у тврђави поред воде, то је се сада на тој страни највише и поправ-

Београд из Турских времена

Султана Мехмеда „Оовајача" војска је била одбијена. Београд је био спашен. На два дана после овога јуриша, султан је напуслио -опсаду града Београда и с војском се повукао у Смедерево а по том кренуо ка Царипраду. Јанко Хуњади је из Земуна ко-мандовао борбом противу Ту^рака, те се и сада тамо налази Хуњадијева кула, као епоменик његове славе и јунаштва. Али стечану славу за одбрану града Београда није дуго уживао јер га је убрзо задесила смрт (11. авгуета 1456). За њим убрзо умро је и Јован Капистраи, такође овенчан славом за одбрану Беопрада (23. октобра 1456 год.). Београд је тако остао и даље у власти маџарскога краља. За капетана града Београда био је посгављен шурак Сибињанин Јанка,

љало. Из о-вога доба има забележно, да је се једна кула назвала „небојша" (немачки Фирхтакикс) а друга спроћу ње „бојша" и да је према Дунаву подигнут један нови бедем. Овим бедемо-м су обухваћене и оне куће, које су дотле биле у предграђу на тој страви. Тако је појачана одбрана Београда. После овога ратовања, Београд је почео да се увећава становништвом, јер је постао уточиште хришћана, нарочито из деспотовине Србије. А на три године после ове борбе око Београда када је турски оултан заузео Србију, деопото1вину, и претворио је у свој пашалук — „смедеревски пашалук", становништво Београда је се удвоетручило, јер је велики број бегунаца из Србије дошао у њега. Како је турски султан увидео за време његове последње борбе око Бегоада да га не