Beogradske opštinske novine

Стрзна 46

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

престано цредставе. Пооледња им је била нредстава 25 фебруара 1842 трагедија ,,,Влаод хришћанске посаде били поубијани. Кад је један јагаичар, са застаеом у руци, хтео ов-у да побије на бедему београдске тврђаве, налетео је иа њега из градске посаде Орбин и нзстала је борба сабљама. Кад су сабље поломили, ухватил« су се у коштац и настало је рвање ко је јачи. Тада је Србин (име му се помиње —■ Тит Дуговић) овом сиашм притиснуо к себи јаничара, понео га на крај бедема и заједно падну у дубак ров, који обојици постаде и гроб.

Михаило Сила-ђи („Свилојевић Михаило" иаших иародних песама). Ова борба, страшна и крва^ва, опустошила је околину као и сам Београд. Настало ј,е поправљање разрушених зидова и оштећеиих бедема те су грађани у то време подносили велике државне терете. А град је се морао што пре по1Л!ра1Еити и довести у стање, какво је било потребно према ондашњим правилима за одбрану јер му је опасност од Турака претила и даље. Како је турс-ка војска највише штете иачинила у тврђави поред воде, то је се сада на тој страни највише и поправ-

Београд из Турских времена

Султана Мехмеда „Оовајача" војска је била одбијена. Београд је био спашен. На два дана после овога јуриша, султан је напуслио -опсаду града Београда и с војском се повукао у Смедерево а по том кренуо ка Царипраду. Јанко Хуњади је из Земуна ко-мандовао борбом противу Ту^рака, те се и сада тамо налази Хуњадијева кула, као епоменик његове славе и јунаштва. Али стечану славу за одбрану града Београда није дуго уживао јер га је убрзо задесила смрт (11. авгуета 1456). За њим убрзо умро је и Јован Капистраи, такође овенчан славом за одбрану Беопрада (23. октобра 1456 год.). Београд је тако остао и даље у власти маџарскога краља. За капетана града Београда био је посгављен шурак Сибињанин Јанка,

љало. Из о-вога доба има забележно, да је се једна кула назвала „небојша" (немачки Фирхтакикс) а друга спроћу ње „бојша" и да је према Дунаву подигнут један нови бедем. Овим бедемо-м су обухваћене и оне куће, које су дотле биле у предграђу на тој страви. Тако је појачана одбрана Београда. После овога ратовања, Београд је почео да се увећава становништвом, јер је постао уточиште хришћана, нарочито из деспотовине Србије. А на три године после ове борбе око Београда када је турски оултан заузео Србију, деопото1вину, и претворио је у свој пашалук — „смедеревски пашалук", становништво Београда је се удвоетручило, јер је велики број бегунаца из Србије дошао у њега. Како је турски султан увидео за време његове последње борбе око Бегоада да га не