Besede dra Mih. Polita-Desančića

ској, и како изгледа према томе овај законеки предлог, који еилом намеке мађарски језик у оеноввим школама? Но ако у Белгији и према томе, што влада штити Фламански језик, хшак Францтски језик, и Француска књижавност имају надмокнје, то није ово посдедица какових присилних сретстава, век је последица надмокија Француске културе. А ја велим. ако мађарски народ има ова тслов.ва, ако мађареки језик има ту културну енагу, онда за његово распрострањење наје нуждан никакав закон. “ „На што присилна сретства ? На што ■ духове уЗбуђивати? На што страсти распаљивати:? а „То не могаше бити намера онпх државника, који г. 1867, кад еклопише поравање с Ауетријом, хтедоше уједно мир, и епоразумљење с народноетима у Угарској. Тим државницпма било је још у свежој паметн колико је несреће, колико невоље проузроковала у нашој отаџбини страет и мржња међу народнстима! А школском закону од г. 1868. нема нп трага о оном, што је у овом законском предлогу, па ипак је онај закон створио онај муж, кога успомену мн еви дубоко поштујемо. У школском закону од г. 1868. изречено је свечано начело, да у основнпм школама ученик има се учити на матерњем језику п само на матерњем. Па и оно опредељење о препарандијама са свим је друго него у овом законском преддогу. Истина да се има у препарандијама учити мађ. језик, алп знање мађарског језика иије услов, да ко год постане учитељем, а још мање еадржава то, да државнн школски надзорник има пресудитп, да ли је ко год споеобан за учитеља сврјим знањем мађарског језика.“ „Поштовани доме! Има ли тај читав законскл предлог, не ћу да кажем, цели, него и смиела; еа педагошког гледишта? Опште је признато начело у педагогији, да основне школе нису за то, да се у њима јези-

430

БЕСЕДА ПРОТИВ МАЦАРИЗАЦПЈЕ Г. 1879.