Besede dra Mih. Polita-Desančića

и.ину становништва, место да се наслањала на иелнку већину становништва: наелањала се на мали католимки живал. место на велики православни жива,Б.“ „Та је погрешка тако далеко пшла, да се било заузело непријатењско , становиште против православних у Босни и ХеЈзцеговини, ито у такој мери. да се иетима п народно српско име порицало. Ово се пстпна у нечем поправило кад је кнез виртембершки управу примио. Но за то ипак одношаји још ни данас нису такови као што би требалп да еу према велпкој веЈшни становништва. 11 . „Што ее тппе уре Вења нсточно православне цркве у Боени и Херцеговини, то Ауетро-Угарска баш нпшта учинила није.‘ £ „Позната је етвар, да је тамошњи православнп еарод много етрадао од грчких Фанариотеких владпка, те да се иадао да ће се њих једаред опроетпти. Овн грчкп еппскопи, из цариградеког Фанара, добпвалп су своје епархије средетвом спмонпје од грчког патријарха царпградског, те онда, да се одштете, народ еу еисали и гулили тако, да су народу као п Турци додпјали. Надало се, да кад једном Аустро-Угарска поеедне Босну и Херцеговину, да ће знати тпотребити средетво, које је имала у рукама да тамошњп православни народ к себи привеже, а то је средство била патрпјаршија српска у Карловцима. Позната је ствар, да је сриски патрпјарх у Карловцима нас.веднпк ерпског патријархата пећког, који је имао црквену јурисдикцију над Босном и Херцеговином, све дотле, док цариградеки патријарх ту јурисдикцију није узурповао. Било је дакле наравно мислити, да ће Аустро-Угарска чим ноеедне Босну п Херцеговпну успоставнти јурисдикцију патријарха српског у Карловцима над Босном и Херцеговином. 11 „Патријарх српски еа ерпским епиекопатом упра-

438

О ОДНОШАЈШХА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879.