Besede dra Mih. Polita-Desančića

439

О ОДНОШАЈИМА БОСНЕ И ХЕРЦБГОВИНЕ Г. 1879.

вио је споменицу у етвари источне цркве у Боснн и Херцеговини, на угареку иладу, наиме на г. миншстра председннка. Но заједничка влада није за целиеходно нашла у етвари источне цркве пкакву промену учинити. .Vl ei)V тим се ситуација битно променула. ГроФ Андраши нашао је за добро суверенитет Порте над Босном и Херцеговином припознати. Тиме је јурисдикција цариградског патријарха над Босном и Херцеговином на ново оживила. Ово је опет и неку другу посљедицу имало. Један од митрополита цариградске патријаршије јеете и српскн митрополит београдски. Премда је источна црква у Србији автокеФална т. ј. посве независна, то ипак у некој д} г ховној свези етоји са патријархатом цариградским." „X последње време била је вест распрострта, да се српскн посланик _у Цариграду ставио у споразумљење са цариградеким патријархом и турском владом, да се допуети српеком митрополиту у Београду, који би титулу српског патријарха уаео, да своју јурисдикцију над Босном и Херцеговином расиростре. Ја не знам како би ее то питање —у колко се та вест обистини решило, и би ли ово Аустро-Угарска допустила али толико знам, да је источна црква по садањем стању у Босни и Херцеговини без икакве духовне главе. Како fee то и на даље тако моћи трајати то не знам. Ја бар себи администрацнју у Босни и Херцеговини не могу представити, кад огромна већина ставовеиштва нема својих организованих црквених општина, нема своЈих епархијсках власти. својих 'конеисторија, у опште нема никакве црквене управе. У том обзиру дакле, у колко и црквена админмстрација сиада у ону админиетрацију, коју берлински уговор захтева да би се ред учинио н европски, цивилизовани одношаји у Босни и Херцеговини створили —Аустро-Угарска до сада мандату берлинског уговоразадоста учинила нијеА