Besede dra Mih. Polita-Desančića

„Друго велеважно питање, које би се имало за Боену и Херцеговину реишти. и које ако се не реши о каквој администрацији у Босни и Херцеговинп ни говора бити не може питање је аграрно, земљиштно. “ „Сви они, који су паж.виво пратилп различне покрете у Турској, знаће, да свп тп покрети мање више имају побуде материјалне природе. Сви ти покретп из прва су аграрне природе и тек после добију полптичан значај, извргну ее у уетанке полнтпчне природе. А не може се рећи, да еви ти устанци нису оправданп, јер оно што је цел тпх покрета, то је зем.вор а дни. сељачки стадеж у запад ној Евр опи ] J > е h давно постигао. Повееница новпје цивилпзације уједно је и повестница ослобођења се.вачког сталежа од поданпштва властелинскога. Знаменитп немачки писац Сугенхајм има ту велику заслугу, што је повестницу тога дела цпвидизацпје први написао у својој гласовитрј књизи: „G-escbichte der Aufhebung der Leibeigenschaft nnd Horigkeit in EuropaA „ Али аграрнп одношајп у Босни п Херцеговини, посве су непознатп у Европп, јер су тако изванредни, да им примера у Европи било није, док је постојао одношај властела и поданпка. И самом гроФ} г Андрашију су тп одношаји непознати били, кад је иисао познату реФормву ноту, јер да је те одношаје познавао, он би ту ноту друкчије написаоА „ГроФу Андрашију као мађарском племпћу, лебдили су пред очима негдашњи одношајп се.вачких подаиика у Угарској према својој властели. Али ови су одношаји у Босни и Херцеговини сасвим други. X УгарскоЈ народност и вероисповест нису чинили разлику за одношај ме|у поданицима и властелом. Бнло је и вдастеле н поданика Мађара, било је католика, калвина и правоелавних разлике у том обзиру било

440

0 ОДНОШАЈИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879.