Besede dra Mih. Polita-Desančića

није. У TvpcKoj извршивање влаетелинске области и уживање властелинског добра, било је тсловњено од вероисповести, од мухамедове вере.“ „И турски државни строј познавао је Феудалну -систему, познавао је донације. Султан као највиши господар делио је земље, што су Турци од „неверника“ освојили. међу ~витезове“, међу „витешке сабље“ _кнлиџе“. Но у Босни и Херцеговини развио се тај одношај на посебан начин. У Босни и Херцеговини нађоше Турци век уетројену властелу хришћанску и у ову недираше што им се ово опасно чињаше, век само присилише властелу да пређе на мухамедову веру, ако хоће да задржи своја добра. Многа властела босанска остави своје добро и прибеже у Угарску, само да не прими мухамедову веру. Неких потомака те властеле има и у нашој ropftoj кући. Но највеТи део властеле босанке прими веру мухамедову и тиме спасе своја добра. У одношају хришћанских еењака тиме ннје учињена велика промена јер сељаци даваше свој десетак и неке друге мање дације својој властели као и пре.“ „Велика промена у аграрним одношајима у Босни и Херцеговини наступила је тек у оно доба, кад су велики ратови са Угарском престали. По турекој ®eyдалној системи било је две врсте донација. Велика донација средством султанског берата, која дароваше велико добро, сијамет, и мала донација, средством писма везира боеанског, тако зване: бујурулдије, која дароваше мало добро испод 500 јутара земље и зваше се тимар. И у Угарској некад палатинална донација није смела имати више од 32 ееоске сесије. Мале те донације, ти тимари множили су се јако у Босни и Херцеговини кад је многа стара властела боеанека у ратовима са Угареком изгинула. Но док су ти ратови са Угарском трајали, ти мали спахије моглн

441

О ОДНОШАЈИМА БОСНБ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879.