Besede dra Mih. Polita-Desančića

442

0 ШНОПТАЈИМА. БОСНЕ И ХЕРЦЕГОБИНЕ Г. 1879.

су лако живити, јер су се пз Угарске евагда са богатим пл.еиом снабдевали. Ал кад ратовп са Угареком престадоше, тада ти мали спахије етадоше спромашпти. Но као Турци, они се знадоше помоћп. Они се ниеу устручавали да насилно поетупе против спротиње рај е. oруж а н о м силомонип р е т в о р и ш е сељ а чке поданике, који у етаром одношају према спахијп стајаше у закупнпке, те еебе ставише у посед сељачке зем.ве. Ово европекп цпвилизован човек небп могао појмити. Али наси.Бе у Босни и Херцеговини саевам је обична ствар. Један Француз, који је у половини овога века у Босни био, овако описује то стање: En Bosnie rien n’est defini, rien n’est assnre, ni le droit, ni le fait, ni le titre dn premier occnpant, ni les clioses, ni les personnes. Tel est auj'onrd’lmi paisible possesenr d’nn champ, snrvient nn voisin mienx arme et tout change. Дакле каже ; „У Боени нпшта није опредељено, ништа није осигурано, ни право, ни правни наслов, ни ствари, ни оеобе. Данас нека је когод мпрни поеедннк каковог зем.вншта, дође суеед боље оружан и читав одношај се промеве." Ус.вед насилничког поступка Турака развио се врло чудноват одношај. На једној и истој земљи бивало је два господара: Један, ста р и епах и ја, који је вукао свој дес ет а к као неко етварно право, те га се није тицало ко је на земљи, и нови господар: Чптл ук Сахибија, према коме је хришћански се.вак стајао у одношају закупника, те му је по разним местима и пределима давао где деветину, где оемину, седмпну, шестину, алп ретко трећину. Још у почетку овога столећа бивало је зема.Ба у Боени и Херцеговпни, које имаше само спахнју, но од 50 година нема више таковпх зема.ва: већсусве читлуци. Год. 1849. Порта установп да се десетак као државни порез узима и одштети епахије. И ово је имало