Besede dra Mih. Polita-Desančića

443

О ОДНОШЛЈИ.МА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879.

рђаве поеледице за рају, јер се тај дееетак давао под закуп j Цариграду, а велики закупници опет даваше га подзакупницима, који кињише и гулише рају. Што се тиче одношаја међу рајом и чнтлук-сакибијом. то га је Порта нетакнгта оставила. Знаменито је, да кад се Србија од Турака ослободнла, да је Порта старе спахије одштетила, ал да читдук-сахибије никакве отштете добиди нису тако, да су ти бегови и аге јако осиромашили, а бивша раја остала је у поседу земље, што ју је имала. Кад је Омер-паша г, 1849. угушио устанак бегова у Босни, хтео је нешто реда учинитп у аграрном питању, а хтео је и бегове за еебе задобити. По валији Тахир паши, издао је неку наредбу у обзиру земљиштних одношаја у Босни и Херцеговини. Иету наредбу је ауетријска влада у Босни и Херцеговини на ново обнародовала. По тој наредби Тахир паше имају сељаци свуда беговима једнако давати трећину,. ал напротив бегови немају права искати роботу, бег.уук. Бегови наравно драговољно приме трећину јер такова није била свуда уобичајена ал кад оде Омер-паша, на ново стану терати рају на беглук. Год. 1858. букне устанак у Босни и раја пошље једну депутацију у Беч да код турског посланика преда тужбу на султана против бегсва. Ја сам тада као правник _у Бечу послужио тој босанској депутацији као тумач код тадањег турског поеланика кнеза Калимакија. Могу казати, да је тада аустријска влада жалбу раје подутшрала и да је интернунциус, посланик аустријски у Цариграду у том обзиру у нечем ннтервеновао. Усљед те жалбе на султаиа, издала је Порта наредбу, да се међу рајом и беговима у смислу Тахир-пашине наредбе имају чинити писмени закупнички уговори и да бегови не смеју рају по њиховом кефу са земље кренути. Но и ову иаредбу бегови држали ниеу, те су се устанци у Боени и Херцеговини час овде час ондс