Besede dra Mih. Polita-Desančića

повторавали, док један такав устанак није изазвао веvlhkv источнј кризт и последњп велики иеточнп рат.“ „Из овога свега, што сам казао, произлази, да је хришћански се.вачки сталеж у Босни и Херцеговини j историји остале Европе безпример но м jзурпа циј о м изг на т и з свој ин е св ога земљишта. Шта би с.ведовало у Угарској. да су пређашње спахије сељаке претворили у закупнике или контрактуалисте, те им ее.вачке сесије одузели ? Сљедовало би опо што п у Босни и Херцеговини, било би устанка. (Тако је! са левице).“ „Ауетро-Угарска, кад је посела Босну и Херцеговину, у аграрном питању баш ништа учинила није. Оставила је да влада потпуно оно стање као и под Турцима. Ово је највећма ожалоетпло рају. У том обзиру Ауетро-Угарска мандат берлинеки исп_унила није, јер није регулисала онај одношај, без којега европека администрација } r Боенп и Херцеговини бити не може. Ја hy признатп, да је врло тешко аграрно питање у Боенп и Херцеговини решити. Истина да еу хришћанеки поданици нечувеном узурпаци јом лпшени њихових селиштних земаља, али од доба узурпације, њино је земљиште купом и другим правним поеловима дрлте и треће руке прешло. Ј том обзпру гледиште хришканских сељака, да им се земљиште, које обрађују, безуеловно преда, не може обстојати. Но с друге етране и гледпште бегова, да су оии властници тих земљишта као и у друге приватне сцојине, п то не стоји, јер ма да су они хришћанске се.паке само као закупнике сматрали, ииак је тај одношај ноеио више природу одношаја сељачког подаииштва, него чисто закупничког, већ и по томе, што Је и бег имао известне обвезе према сељацима и што није смео одстранити сељака са земље, без важних узрока. По том не стоји, да државна власт у аграр-

444

О ОДНОШАЈИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879.