Besede dra Mih. Polita-Desančića

посла и по толе да владино неповерење није оправдано, с друге стране пак да наша автономија није непријатељ нашој јерархпји, већ да ова ваља заједнипки да ради о напретку нашега народа на црквеном и просветном пољу. То је било од прилике становиште сабора и то становиште означио је др. Полпт у договору са својим пријатељима у беседи, коју је држао пза патријархове беседе при отварању сабора. Та је беседа гласила: Беседа дра Мпх. Полпта-Десанчпћа 19. сеитембра 1879. „Славни саборе! Парламентаран је обичај, а има свога уставнога разлога, да сабор, пошто се конституише. означи у краткпм потезима своје становиште, што га j својој претстојекој радњи мисли заузетп. 5" политичним саборима бива ово средством адресе као одговор на владин програм, који у престолној беседи свога израза добија. Ми ово у нашим саборпма немамо. Онај одбор што смо га мало час изабрали да састави адресу на Његово Величанство, изразике само нашу верност, оданост и лојалност, али неће означитп становиште сабора у предетојећој својој радњи. Но према беседи нашега претседника, Његове Оветости патријарха, која се као програмна беседа сматрати може, ваља и сабор да своје становиште означи. Јаиетпнанисам позван у име сабора говоритп, али у колко бп могао погодити мрвење славнога сабора, то у име мојеимојих једномишљеника хоћу ово становпште да означнм. ‘ £ „Ја мислим да ky ово становиште најбоље означити, ако се обазрем иа три главна одношаја: на одноша.ј према високој влади, иа одношај према нашој јерархији, и на одношај према нашпм автономним институцнјама. “

4бО

БЕСЕДА НА НАР. ЦРКВВНОМ САБОРУ Г. 1879.