Besede dra Mih. Polita-Desančića

458

ПРОМЕНА У НАШОЈ ЈЕРАРХИЈИ Г. 1879.

Почетком децембра год. 1879 већ. су се проноснли гласови о „иензионовању 11 патријарха Пвачковића п о именовању Анђелића за адмпниетратора. Но кад је патријарх Ивачковић оставио Пешту, те место да дође у Карловце, у Даљ отишао, то су се тн гласови са већом позитивношћу распростпрати. Али свеједнако ее истима још ннје веровало, те се мпслило, да се тим гласовима soke само преспја да чпни на патријарха. Чланови народног сабора налазећп се у Новом Садзд да охрабре патријарха, да не попуети преспји, управе на њега овај дугачки телеграм у Да.в: Њег. Светости патрпјарху Српском Прокоппју Пвачковпћу у Д аљ Према немплим гласовима, који су у народу распроетрти у обзиру промене у српској патрнјаршпјн п карловачкој митр.ополијп, ми долеподписанп посланпци на народно-црквеном српском сабору, еакуп.венн овде у Новом Саду из збора и договора умо.вавамо Вашу Светост да устраје непоколебиво на оном месту, на које Вас је поставило поверење народа пзражено у свом законитом сабору; да нзволи свој положај сматрати као део кардиналнпх права православног српског народа у овој држави; да изволи тим својим положајем стати на браник тих права, која су и у старнм ерпским привилегијама и у најновијим зема.веким законима слободним избором српског патријарха и митрополита карловачког ујемчена, а која би се права најеклатантније повредида, ако би се тај елободан нзбор ма каквом супституцијом илузорни.м учпнио. Нека изволи Баш а Свет ост бран ит и на ш у закон о м ује мчену автономију, која такову су иституц ију, п а и са м о помоhн ишт в о мимо наших аутономних ziHGTii,T&uja, не познаје. Ми ее обраћамо сииовљим по-