Besede dra Mih. Polita-Desančića

верењем Вашој Светостп, и уверени смо да дајемо израза оеекају чптавог правоелавног народа српског, ако изразимо највеће поверење личноети Ваше Светости, јер од кад је Ваша Светост на столици патријаршкој, наша црквено-просветна автономија није ни с које стране уштрба трпила, и наше автономне институције под начелништвом Ваше Светости кретале cj се свагда у оквиру закона. Ово ми сматрамо као заслугу Ваше Оветости и према народу и према држави к према отачанеким намерама еамога нашега премилог владара. По томе одајући ово признање Вашој Светости и изражујуки највеће поверење према личности Ваше Светости, умо.вавамо уједно Вашу Светост, да изволи што пре похитати у Карловце, где Вас чекају многи важни послови од последњег сабора, а наиме најважнији посао, конституисање новоизабраног саборског одбора. Но патријарх Ивачковић није био човек од енергије и одважности: он је био подлегао пресији, која је на њега чињена у Пешти, те је дао „својевољно и оставку. Какве је природе била та пресија у Пешти, то ће тек повестница забележити, а можда појединости те пресије неке се моки никад ни дознати. Кад се век- о „пензионовању“ патријарха Ивачковика и именовању епископа Анђелика за администратора, није могло више сумњати и кад је то век и званичним актом било потврђено, онда исти чланови сабора, који су управили телеграм на патријарха Ивачковика, издаду ову изјаву, која је као и првашњи телеграм, потекла- из пера дра Полита. Изј ав а. Од кад је народ српски у ове крајеве дошао, први је случар да је за живота патријарха српског и митрополита карловачког постављен админи ст рат ор.

4б9

ПЕНЗИОНОВАЊЕ ПАТРИЈАРХА ИВАЧКОВИПА.