Besede dra Mih. Polita-Desančića

467

БЕСЕДА ПРОТИВ ИЗМЕНОВАЊА АДЛИНИСТРАТОРА.

је! са крајње левице). Баш у оно доба, кад је гарска после пораза мохачког била присиљена да себе у наручје Аустрије баци једва да би своју самоеталност ирема католичкој уједнњавајућој Аустрији могла одржати. да није реФормација неку препреку ставила. (Тако је! с лева). Столетна борба протестаната угарских за своју вероисповедну слободу и самоуправу црквену, уједно је била борба за слободу и самоеталност Угарске. Уговор мира у Линцу није имар само значај вероисповедни. већ велики значај политични за Угарску. Па није ли борба протестаната угарских у најновије доба. борба против протестанског патента, што га је издала бечка апсолутна влада, није ли то била борба за слободу и еамосталност Угарске? Нису ли онп мужеви. као Ж.едењи и други, који су у тој борби страдали уједно били поборници за слободу и самосталност Угарске, ниеу ли ти мужеви п]>иправили државо-правно поравнање Угарске са Аустријом од год. 1867.? (Тако је!)“ „Вероисповедна слобода и самоуправа појединих вероисповести то су били главни стубови Угарске. То је било оно, гато је у прошлости поједине народности привлачило к Угарској. Да ли би Оаси у Ердељу остали. да ли би Срби у Угарску догали, да им није била ујемчена њихова вероисповедна слобода?'" „Што се наиме Срба тиче, то је услов њиховог пресељења у Угарску био, да им се њихова вероисповедна слобода, њихова народно-црквена самоуправа ујемчи. И то ујемчипте старе српске привилегије, то учинише угарски закони сви до најновијег доба, наиме зак. чл. 27. од г. 1791., зак. чл. 20. од г. 1848 и зак. чл. 9. од г. 1868.“ „Но од кад Срба у Угарекој има, од кад има владе у Угарској, а бивало их Је свакрјаких ни Једна влада до сад самоуправу црквену Србаља, тако *