Besede dra Mih. Polita-Desančića

468

БЕСЕДА ПРОТИ-В И.МКИОДЈЛ П»Л АД.МПНЦСТРАТОРА.

е\ рово повредила није, као садашња влада. (Кретање.) Оно што се недавно у српекој цркви догоднло, то тако вређа автономију српеку. да тога иримера у повееници угарских Срба никад било није, а никад га није ни могло бити, док је било владе угарске, којој је поштовање закона светиња била. (Велико кретање.) Ја сам уверен, да се таково што код реФормата догодило, да ои ларме до неба бпло, да би овај еабор имар средстава да присили владу на поштовање закона. Ја се опомпњем у мање важној ствари, кад је г. миниетарпредеедник пре две годнне издао наредбу ради светковине празника св. Стевана каква ее граја лодигла од етране реФормата у овом еабору и г. мпниетарпредседник био је принуђен да своју наредбу натраг иовуче. А шта би реФормати казали, да г. министру иадне на памет, да суперинтендента пензионира, на његово место другога именује, пензије и плате по ћефу дели и раздаје? (Велико чу:ђење).“ „Мој посланички садруг др. Ника Максимовић недавно у једној на г. министра-предеедника управ.веној интерпелацији, оиширно је означио Флагрантну повреду закона најновијом променом v српекој митрополији. Мени овде при раеправи просветног буцета оетаје еамо да означим штетнн и опасни правац. кога садашња влада у вероисповедним стварпма има. “ „Поштовани доме! Српеко црквено питање годинама је забављало угарску владу и како њојзи тако и ерпском народу многе непријатности ироузроковало. Знамо да су због тога пнтања у јужну Угарску ши.вани кр. комисари, да је обдржаЈЈана нека врста опсадног стања. Напоелетку год. 1874. избором патријарха Ивачковића и стварањем саборског устројетва, које г. 1875 добн превишњу потврду, ерпско црквено питање би решеио и са дневнога реда екинуто. Избор латријарха Ивачковића бно је резултат комиро.дшса, јер