Besede dra Mih. Polita-Desančića

469

БЕСЕДА ПРОХИВ ШХЕНОВАЊА АДМИНИСТРАТОРА.

тгарека влада није хтела да зна за кандидата орпског конгреса. а опет конгрес није хтео да бира кандидата утареке владе и тако би изабран за ерпског патријарха бивши романски митропо.шт Ивачковик. Тим избором п највпшом потврдом саборског рстројства. настрпилн су законити одношаји и престало је изнимно етање у српекој цркви. За време читаве источне кризе саборски одбор мирно је обав.вао своје начинио је реда. увео је законитост у свима автономним стварима. Угарска влада није имала ни најмање узрока незадово.ветву. И сам српски црквени сабор, који се у октобру прошле године у Карровцима еастао. био је у евом деловању тако коректан, тако лојалан, да му је Њег. Величанство за то деловање највише признање најмилостивије изрећи благоизволело. Ија еам у том сабору са осталим посланицима неку малу заслугу нмао. Могли емо се радовати, што је једаред ипак погођен правац радње коигреса, који ни е које етране ириговору не нотпада. Српски народ могао ее надати. да Ве одсад моћи евоје црквено-просветне ствари мирно без запреке обављати. Али како је морао непријатно изненађен бити српски народ, каква је то морала бити за њега страшна дезилузија, кад је vrapска влада на коректно. лојално понашање конгреса, што је највише признање задобило одговорила Флагрантном повредом закона. Влада је патријарха Ивачковића пензионирала, а бачког владику Анђелића за администратора српске митрополије са свим јед.нострано именовала, непитајући да ли је тај нови иоглавица цркве по вољи српеком народу, да ли се то именовање слаже са канонима источне цркве, са постојећим у том обзиру угарским законима, и поглавито са санкционисаним саборским уетројством! (Велико кретање и чуђег-ве!) “ „Ја о „својевољној оставци“ патријарха нећг ни да говорим, јер какве је нарави та „евојевољна“