Besede dra Mih. Polita-Desančića

ватска није у стању на њу соадајућу квоту плаћати. Позната је ствар, да је та квота у нагодп од год. 1868. била установлена са 6 407749 °/ 0 . Оа новом Финанцијалном нагодом смањена је та квота на 5. 700895 %. Но и ову смањену није у стању Хрватска плаћати. Ал’ може ли ее ово замерити Хрватекој ? Питам ја, је ли Хгарска у етању еносити дотичну квоту према Ауетрији? Знамо, да Угарска на рачун квоте не плака ни 50°/ 0 ни 40%. већ само 30%. И ово је саевим правично, јер у том приносу не може одлучивати велпчина зем.вншта и колнчпна становника, већ порезна снага п културни одношаји. Ко би хтео v том обзиру сравнити Горњу Угарску с Ческом или са Доњом Ауетријом? Па ко би по томе на једну виеину хтео етавити Угарску и Хрватску? За то је кра.вевински одбор хрватски приликом расправе са краљевинеким одборо.лх Угареке у том обзиру ово рекао: „Кано што потпуно државно право Угарске у свем равно државному праву Аустрије, незавиеи о мањој или векој приноебеној своти за заједничке послове, која је међу њима еа добре воље углављена, него тај одношај чврсто почива на других правних темељих, те нптко нема права Угареку силовати на толику приноебену своту за поелове заједничке, колика би, исцрпивши све њезинс јавне приходе, немогућим учинила, да она покрије своје државне потребштине : тако и нутарња самоуправа Хрватске, оснивајућ се на евојих правних темељих, неможе зависити о мањој или векој принесбеној своти за признате и углављене заједничке послове, те по ни једном разложитом начелу неможе бити допуштено, да ее Хрватској наложи толика приносбена свота, колика би немогућим учинила покриКе аутономних потребштина, те Хрватекој еам опстанак нутарње самоуправе, то ће рећи прлитичке индивидуалности изврнула.“ „На даље: „Неизпитујућ нарави оних података,

482

БЕСЕДА 0 ОДНОШАЈУ ХРВАТСКЕ ПРЕМА УГАРСКОЈ.