Bitef

scenografija i kostimi: Vladislav lalicki; asistent reditelja: aleksandar fotez; izbor muzike: varteks baronijan. ucestvuju: mìo drag rado vano vie (kandid kastrovič tarelkin); miodrag radovanović ( sila silič kopilov); nikolu simie (mak sim kuzmič varavin); nikola simie (kapetan polutatarinov) ; nikola simie (ljudmila Spiridonova brandahlistova) ; mir] ana vukojičić (mavrusa) ; slobodan durié (ivan antonovič raspljujev) ; mirko bulovié (antioh jelpidiforovic oh) ; zoran milosavljevié (krestjan krestjanovič unmeglihkajt) ; toni laureacie (spalti] a čvankin) ; milan er ak (fleg ont jegor ič popugajčikov) ; irfan mensur (pahomov) ; boris maćešić ( omega) ; marko ajvaz, gor an

vračarević, nemanja dragićević, živan zugić, nenad ilić, vanja janketić, oliver maglov, boris maćešić, miodrag milutinović, Vladimir nedeljković, branislav petković, boris surla, dragan čović i milan čor tan (kucała i šatala). scenaristi: dušan ćeklić i ir adivo]e ranisavljevió; sufler: nina odalović. premijera: 26. oktobra 1973. godine.

Čitaocu

Nepristrasni moraju priznati da me Sudbina dva moja komoda nìje mogia oduševiti za dalje dramsko stvaralaštvo, bar tako su na mene utkali dogadaji koji sa pratili njihovu pojavu. Mnoge ìdeje su zato zamrle u začetku. Moje stvaralaštvo presto je u vise sfere, gde ima za Duli vise blagotvorne TiSine i Slobode. Medutìm, izdajući na svetlost dana svoje dramske pokuśaje, hteo sam, i afìrmacije radi, da ostvarìm broj tri, toliko drag i Stvarnosti i Dijalektici. Nemci kaiu: Ein mal ist kein Mal, Drei Mal ist Ein Mal. Jednom je nìjednom, Triput je jednom Mi Rusi kaźemo: bez trojkę se kuca ne gradi. Zato sam sakupio nekoliko scena koję sam davno napìsao i iìji je motiv bio poslednji monolog Tarelkinov u Drami »Posao«. Prepun strepnje, nemarno sam ih povezao, nazvao ih Salom u tri čina i u takvom, poluzavršenom obliku, predajem ih, ne bez straba, Publici, moleći je da budę prema njima blagonaklona. Ako joj ove scene donesu bar nekoliko trenutaka jednostavnog, veselog smeha, i ako joj pomognu da, bar na ćasak, zaborari brige kojih, kako każe Jevandelje, ima dovoljno za svaki dan, biću u potpunosti zadovoljan. 31. oktobra 1868. god. Kobilinka

A. V. Suhovo-Kobilin

farsa

Komedija-šala Tarelkinova smrt ili Veseli dani A. V. Suhovo-Kobilina, nije ni Sala, kako je pisać zove, a joS manje je vescia. Vsevolod Majerhold u ćijeni je teatarskom konceptu Branko Pleša postavio Tarelkinovu smrt delio je sa piscem ove gorke satirične farse osećanje da je čovek sam u zverinjaku, prepuśten na milost i nemilost birokratsko-policijskoj samovolji, despotiji. Ovu sliku koją zgušnjava tj. uopštava besmislicu nasilja i terora, udruženu sashvatanjem da je pozoriSte teatralizacija, a ne imitiranje života, Branko Pleśa je stavio u srediSte svog spektaklu. U tradiciji ovog teatralistickog teatru, scena je kao