Bitef

scenografija: m. sokołom učestvuju : l. k. dur ov (tereško) ; a. i. dmìtrijeva (poiina); v. v. smelkova (nada); v. v. majorova (galja) ; n. m. nikonova (zina) ;g. p. sejfulin (volo da) ; g. j. martinjuk (sirodojev) ; k. v. agajev (komandant).

Teatar na Maloj Bronoj

Postoji dobra moskovska tradicìja, po kojoj se pozoriśta krštavaju prema nazivima ulica. Tu se tradicìja, preko sto godina stara, sačuvala i do naśih dana. Dramsko pozoriśte, koje će gostovati na festivalu BÌTEF-a, zove se Pozoriśte na Maloj Bronoj, kao i ona stara moskovska uličica gde fenjeri u veier-

njim časovima prosipaju svoju prijatnu slabu svettasi, gde pasie bučnih i veíito uíurbanih saobraćajnica čovek maze da uspori korak, uživajuči u tiśini. U neposrednoj blizini buče Arbat i Tverskì bulevarì, dok se ovde i neìwtìce rada pomìsao, da se i samo vreme odmara od ludog ritma života. Ali ava iluzìja napuśta vas čim kročite u uzbudljivi sret pozoriśta na Malaj Bronoj. Tokom poslednjih nekoliko godina Dramsko pozoriśte na Maloj Bronoj postało je jedno od najpopularnijih u Moskvi i steklo reputaciju pozoriśta koję neprestano prolazi kroz faze previranja i traganja. Problem posetilaca za njega ne postoji, tu su uvek redovi pred blagajnom i gomìla svela na pozoriśnom prilazu. Svako novo ostvar enje njegovih rezisera: glavnog režisera, zaslužnog trudbenika umetnosti Aleksandra Dunajeva i režisera Anatolija Efrosa, oduševljeno dočekuju kako kritika, tako i gledaoci, zato što je umetnost ovog pozoriśta uvek aktuelna. Ovde se ne traže lakśa reśenja, niti se vraća na neśto već prevaziđeno, ne plaśe se eksperimentisanja i duboko osećaju sadaśnjicu. Ali pored originalnosti stvaralačkog rada, gledaoce na Bronu privlači i umetnost Moskovskog dramskog pozoriśta, koju karakteriśe humanitarna tendencija. Najbolji domaci dramskìpìsci, kao śto su L. Leonov, V. Rozov, A. Arbuzov, I. Dvorecki, V. Tendrjakov i A. Makajonok stalno sarađuju s ovim pozorištem. Najosnovnije teme koję zadiru u život čoveka, kao i najaktuelniji problemi postojanja, reSavaju se na ovoj pozornìci kroz prizmu Ijudskih odnosa i dijalektiku karaktera. Kulmìnaciju Ijudskih dostignuća pozoriśte na Maloj Bronoj postiže oslanjanjem na dela svetske klasične književnosti. Imena najvećih majstora krasę plakate pozoriśta to su Šekspir i Molijer, Ostrovski i Dostojevski. U epskom zamahu i filozofskoj dubini klasicizma, sa pozornice dopire duboka uznemirenost savremenog čoveka, dok se u inscenacijama komoda iz svakodnevnog života oseća čvrsta povezanost sa večnim problemima. To je pozoriśte koje zahteva od svog gledaoca intenzivno i duboko razmiśljanje. Imena njegovih glumaca Leonida Bronevoja, Nikołaja Volkova, Lava Durova, Antonine Dmitrìjeve, Olge Jakovljeve, Georgija Martinjuka i mnogih drugih poznati su i uzivaju veliku popularnost śirom SSSR-a. Svi su istovremeno angazovani na filmu i na televizìjì. U toj popularnosti postoji jedna posebna osobina u njima cete uvek prepoznati glumce pozoriśta na Maloj Bronoj. Sa pano Ijubavi i pažnje pozoriśte neguje indivìdualne osobine svojih umetnìka. Madri pisac Leonid Leonov mìslio je, svakako, na glumce pozoriśta na Maloj Bronoj kada je rekao: Najizdašniji umetnik to je život. Čovek ponekad ne stiže da stivati sve ono veliko, što se deša va sa njim. U tome i jeste zadatak umetnika da otkrije i prorde do stvarì, koje za običnog čoveka ostaju nevidljive. Jer, čovek gleda, a umetnik vidi . . .