Bitef

Predstava mora da stavi pred nas problem, i ona to Uni. A Sta je sa lanrom? Jer to je Molìjer, u komadu onda ima mnogo smeha. Kako stoji sa humorom? V tom pogledu, čini mi se, najvìSe postila Kozakov i Kanevski uspelìm ìnscenacìjama ìtainìm replikarna. Njihova gluma sračunata je na neposrednu i snalnu reakciju, i ona to postile. Gluma Volkova i Durova, medutim, upućuje vise na docnija razmiśljanja. Izgleda da ovo drugo vise odgovara osnovnoj zamisli. Ja, lično, imam čitav niz prìgovora na ovu predstavu. Kod Molijera je, posle poziva na večeru, koji kip upućuje Don Žuanu, pauza, a poslednja scena počinje dolaskom Don Žuanovog oca, korne je javljeno za sinovljevo kajanje. U ovoj predstavi, radnja se odìgrava bez ikakvog prekida, nema čak ni simbolićnog naglaSavanja proteklog vremena. Zbog toga i dolazak oca i licemerno kajanje Don Žuana izgledaju nekako nestvarno i unose zbrku u gledaoceve utiske. Asketizam inscenacìje trećeg čina nije dovoljno opravdan i, na primer, u prizoru sa gospodìnom DìmanSom, izgleda kao nemarnost ili koketerija. Mogao bih, svakako, da uputìm prìmedbe i nekìm od interpretatora, ali nije u mojoj nadlelnostì da dajem ocene mojim drugovima-umetnìcima. Zivotna snaga predstave pleni. Ona je i u organskoj povezanostì i osećajnosti N. Volkova, u racìonalnom temperamentu M. Kozakova, u prefinjenosti D. Durova i neodoljivoj prìvlacnosti L. Kanevskog. Prìsutna je i u tragičnoj jednostavnosti O. JakovIjeve i čulnoj neuravnotelenostì V. Saltikovske (obadve u uìozi Elvìre). Ona je i u dvosmislenoj ironìji Broneva (otacDon Žuana), kao i u nelnoj bezazlenosti Martinova, korne je prìpala sasvim mala uloga Gusmana. Izvodaiì oba sostava śto je retko u pozoriśtu zasluluju da se nad njìhovim koncepcijama zamislìmo. Mogio bi se posebno govoriti o tehnologiji reiiserovìh prìlaza, koji je ovu zamisao morao ostvaritì. Spomenìmo takode i reSenje scenskog prostora, ritam koji je svojstven ovoj predstavi i, na kraju, tu sveobuhvatnu i punu iznenadenja almo sfer u, istovremeno prìrodnu i prefìnjenu, koju tako veSto stvara A. Efros.

S. Jurski

Najbolji

Sovjetska kultura, jun 1974. Teško je opisati ovaj interesantan susret. NaS boravak bio je veoma kratak a program, naprotiv, preobilan. Počeli smo s upoznavanjem pozoriśtu grada Panevezisa, kojìm rukovodi Jouzas Miljtinìs. Tridesetih godina Uveo je u Parizu i bio uéenìk Sarta Dilena. Godine 1936. igrali smo zajedno u jednoj predstavi. Zatim je počeo rat i ja sam ga izgubìo iz vida. Na moskovskom aerodromu, jedan iz odbora za doček mi reče: Polazite sada za Litvaniju, a tamo cete sresti čoveka ne reče mi njegovo ime s kojira ste igrali u Francuskoj. Sačekaće Vas na stanici sa programom te predstave. Rada sam ugledao Mìljtinìsa bio sam do krajnosti zbunjen, jer sam se tome najmanje nadao.

Našao sam svog starog druga punog snage i energije, na čelu jednog pozorišta, isto tako punog snage i energije. Gledali smo kod njega predstave Frank V i Igra smrti od Strindberga i bili oduSevIjeni majstorstvom reźije, visokom profesionalnošću ovog pozorišta i njegovim izvrsnim glumcima. Bili smo prosto zapanjeni, što smo tako nešto videli u jednom gradiću sa svega osamdeset hiljada stanovnika. U Francuskoj postoje raźne kategorije pozorišta. Uprvu spadaju ona državna. Jedno od njih je varna svakako poznato Komedi fransez. Broj privatnih pozorišta je ogroman, u Parizu ih zovu bulevarskim. Posle rata počela su da niču pozorišta, koja mi zovemo narodnim. Jedan od začetnika ovog pokreta bio je Žan Vilar. Bulevarska pozorišta mogu da računaju sa samo neznatnim brojem kategorija stanovništva; Komedi fransez sa nešto većim, ali su kod nas društveni staleii zasíupljeni u mnogo većem broju, nego, na primer, u Komedi fransez. Ali, i u Komedi fransez odìgravaju se suda promene nametnute duhom vremena. Ako treba da govorìmo 0 Molijeru o njemu smo mnogo razgovarali sa naśim sovjetskim kolegama misiimo da ga glumac ì reiiser Komedi fransez, Žan-Pol Rusion, tretira na veoma savremen naéin. U sastav naie delegacìje ušli su rukovodìocì pozoriSta, koja tele da postami narodna. I za to ovo, makar i kratko poznanstvo sa sovjetskim pozoriStem, ima velik značaj za nas. Seéam se mog dolaska u Moskvu pre dve godine. Svako vece gledao sam prvi deo neke predstave, ì vraóao se u Mali Teatar, kako bih stìgao da izadem na bina u drugom delà naie predstave Trojanskog rata neée biti. Nismo došli da krilikujemo, veó da gledamo, a videli smo stvarno mnogo korisnog iako nasi utiscì joś nisu sredeni, sto je i razumljìvo. Osim predstava u Paneveiisu, gledali smo Cara Fedora Ivanoviča u Malom Teatru. Angažovani glumci su vrlo dobri, inscenacija odlična. Na žalost, nismo dovoljno upoznati s ovim komplikovanim komadom i zato nismo mogli u punoj meri da ocenimo samu predstavu, iako nom je poznat ogroman uspeh ovog komada u Moskvi. Gledali smo u Teatru na Taganki A zore su ovde tako tihe. . . Ja, lično, volim Ljubimova i video sam mnoge njegove predstave. Upravo ovu predstavu smatram vrlo značajnom i savremenom. Gledali smo, takođe, i Princesu Turandot u reiiji Vahtangova. Veoma nam se dopala ìnterpretacija glumaca, koji prikazuju sve ličnosti iz italijanske komedije maski. Sreéan sam, sto smo uspeli da vidimo Don Žuana od Molijera, u relijì Efrosa, sa dvojicom odličnih glumaca. Mislim da je to jedan od boljih, ako ne 1 najbolji Don Žuan, kojeg sam ikada video. Poslednje vece naśeg boravka u Moskvi pro veli smo u pozoriśtu Savremenik, na predstavì Provincijske price. Svako vece, posle predstave, vodili smo razgovore sa reiiser ima i glumcima, a tokom dana održavali płodne dìskuje sa našim sovjetskim kolegama u Domu prìjateljstva. Takvì susreti uvek su korisni, pogotovu sto smo ih ovamo prilìkom odrlavali posle upoznavanja sa predstavama. Smatram da je veoma vaino ako se slìkarima pruii moguénost da vide kako rade njìhove kolege u drugim zemljama. Sto se lice pozoriśtu, medutim, bilo je veoma zanimljivo videt i na koji se način interpret ir a Molìjer u Sovjetskom Savezu, a isto tako i za moje sovjetske kolege, kao i za sovjetske gledaoce uopšte, mislim da bi bilo intcresantno da vide kako se u Francuskoj prìkazuje Dostojevski ili Gogolj. Reiirao sam u mom pozoriśtu Ponižene i uvređene, a iduće godine, verovatno, Revizora. To neće biti muzejska predstava, ovaj Revizor mora da budę

savremen, na istom nivou sa Don Žuanora Efrosa. Ako bi se o značaju savrSenog su s ret a go vor ilo uopSteno, kao predsednik pariskog odeljenja druStva Francuska SSSR, moram podvući izuzetnu vainosi takvih susreta za Ijude svih zemalja svela, koji se bave istim posłom. To je najbolja garancija mira i uzajamnog razumevanja.

Żan Merkir