Bitef

preokupacije i osećanja, Et-Tounsi reSava da vise nikad ne cuti, da piše narodne » zajale « koje se najlakše punite, shvataju i Sire meda masom, da izdaje casopìse i pise dramska dela i »makame«, Sto čini i u izbegliStvu, a i nakon povratka, poSto ga je kralj Faruk amnestirao.

Tunis se joS seca vremena kada je u njemu, u godinama izmedu dva rata, boravio Bayram Et-Tounsi, rade ¿i kao urednik mnogih časopisa i dajući svoj doprinos aktivizaciji mnogih knjizevnih klubova i pokreta. Izmedu ostalog, bio je glavni urednik časopisa » Ez-Zeman «, podrzavanog od strane partije »Neo Destur«. Sa svoje strane, Et-Tounsi pruža svaku podrSku vođama ove partije koju kasnije nastavlja i u svom listu »ES Šabab«, izvanredno primljenom kod svih slojeva naroda, jer Tounsi u njemu, lakim, satiričnim tonom, tretira sva pitanja koja su zaokupljala tuniski narod u vreme njegove barbe protiv francuskog protektorata. U torn periodu susreće se i sa najistaknutijim tuniskim piscima okupljenim u grupi »Pod zidom«, na Čelu sa Ali Dougalijem.

Veliki je bio uticaj Bayrama Et-Tounsija na razvoj narodne knjizevnosti »zajala«, pesama i pripovedaka, u potsticanju borbenog knjizevnog pokreta, kako u Tunisu, tako i u Siriji i Egiptu. Istovremeno, on je stvorio originalni stil u pisanju u kome ga siede samo oni koji duboko veruju u takvu

forma izražavanja i njenu aktivnu ulogu u oslobodenju. Prvo se njime posluïio Ali Dougali, zatim su ga nastavili brojni pesnici » zajala « u Egiptu, Siriji i Magrebu, Mahmoud Bayram je umro 1961. godine, poSto je prethodno dobio egipatsko državljanstvo i odlikovanje, okruzen opStîm poStovanjem naroda.

Ali Dougali, nazvan ocem tuniske pripovetke, roden je 1909. godine u glavnom grada Tunisa gde je i umro, 1949. Bio je jedan od najvećih,

ali

dougali

Bayrama Et-Tounsija, kada je ovaj boravio u Tunisu, i jedan od najveéih poklonika njegove umetnosti.

najtalentovanijih i najdubljih * pisaca svoga daba. Uticao je na orijentaciju narodne pesme i » zadžala «. Radio je dugi niz go dina kao no vinar u časopisu

»Književni svet«. Ljubav prema no vinar stvu dolazi do ìzrazaja i kroz pokretanje satiričnog časopisa »El Surur«. Dougali je živeo životom boema, okupljajući se zajedno sa svojim kolegama, književnicima i umetnicima, u jednoj kafani ispod zidova Bab Souike, Uhrzo, Dougali pribegava drogama koje mu razaraju telo i duh. ShvativH da nema nikakve koristi od života, da njegova umetnost nema svrhe, da je njegova generacija bez budućnosti, Dougali beži u smrt. Da pome nemo da je Ali Dougali bio jedan od najbližih prijatelja Mahmouda

Roden 24. IV 1947, u El Matwii.

Pisac teksta i scenarija. Kulturni i pozorisni radnik.

Objavio je knjige: »Krik tiSine « zbirka pripovedaka (1970); »Clava demona « skica za pozorìSte (1970). Napisao dela za pozoriSte i film:

»A sutra ...« (Film u režiji Ibrahim Babaya, 1970); »Gazi ja Hilalska« (pozorìSte u Kafsi, 1974);

ayadi

»Pendžer« (adaptacija, pozorñte u Sfaxu, 1975) ; »Žeđ« (trupa Kef, 1975). Radio je kao direktor Knjizevnog kluba Doma kulture »Ihn Haldun«, 1969 — 1973; Odgovorni urednik časopisa »Kultura«, 1969 — 1973; učestvovao u rada pozoriSta »El Janub« u Kafsi, 1973 — 1975. Objavljuje pesme i eseje u tunìskìm i arapskim časopisima

Roden 1944. godine u Tunisu. Studirao pozorišnu umetnost na Instituía dramskih umetnosti u Tunisu. Nakon boravka u Francuskoj, vraéa se u svoju

zemlju gde radi u Centra za pozorišnu umetnost sve do osnivanja Staine pozorišne trape a Kefu, 1967. godine, kojom od tada rukovodi.

moncef

souissi

Za pozoriSte je izvrSio adaptaciju i prevod sledeéih delà: »Gazda Puntila i njegov sluga

Matti« (Breht), »Sreéni Bodarbala « (Molijer), »Svitene nifi « (Koualdoni), »Nadam se da nije kriv « (Farid Farj). Reïirao je » RaSomon « (Akutagava), »Zemljani sud« (Alfred Farj), »Žene u opasnosti« (Iz Ed-Din Souissi), » UtočiSta Parisbana « (Georg Chehade), »UtociSta Marisbana « (Georg Chehade), »Stanje i okolnosti« (Ahmad El Kadidi), »Crnac (Iz Ed-Dina El Madani), »Tkač« (El Furisi Wzlila), »Mag bet« (Šekspir), »Žeđ« (Samir El Ay adì).

Roden u Tunisu 1929. godine. 0d 1972 ' bavi se komponovanjem muzike za

hamadi

pozoriSne komade. Muzika za predstavu »Žeđ« je, po njegovim reama. pokuSaj u domenu muzičke komedije koja je u Tunisu bila dugo zapostavljena.

ben

Muzika za ovaj komad komponovana je a orijentalnom duhu.

osman

soif

' On s’était embarqué sur cette galère avec une vive apprehension ... Il y a longtemps déjà. Moncef Souissi traversait comme un passage a vide ... La Troupe du Kef

navigai t dans des eaux qui n’étaient pas les siennes, des eaux troubles et in sipides allant de ce bluff au nom

samir