Bitef

W pí Ličnosti iz »Mrtvog razreda « isSSz Јтlгг " * N nose u S£ bi nešto dvosmisleno. |нШ| V??* Jř; Izgledaju nam kao napravljene A od nemarno sastavljenih ЯЯ krpica njihovog detinjstva, * od radosti njihovog proślog života (ne uvek uzornog), od njihovih snova i strasti. Na požárnici, one se raspadaju i, prolazeći kroz dugi niz metamorfoza, neizbežno se približavaju svom konacnom, skamenjenom obliku iza koga se krije njihova sreča, njihov bol, sve uspomene ovog » Mrtvog razreda«, Poslednje pripreme za Veliku igru sa Prazninom obavljaju se na brzinu. Imajuči и vidu da sve ovo spada и područje pozorišta, glumci se donekle pridržavaju pravila dramske igrę i и izvesnoj meri odgovaraju zahtevima svojih uloga; pa ipak, čini nam se da oni ne pridaju veliku vaznost tím ulogama, igraju nekako automatski, kao po navici. Mogio bi se čak reci da nemaju nimalo volje za uživljavanjem и uloge. Sve njihove reci i pokreti izgledaju kao imitacija uradena na brzinu, olako i nemarno. Pozorišna pravila igre su zanemarena, nastaju odužena čutanja, izostavljanje pojedinih pasusa. U takvim trenucima mora se računati sa intuicijom gledalaca i njihovim »njuhom«. Dešava se da nìjedan prizor nije odigran и punom smislu te reci, jer bi svaki, makar i najmanji pokusuj kreativnosti izgledao neumestan и poredenju sa Igrom, koja se odvija и tom Teatru smrti. Stvaranje švih tih iluzija, rastrgane improvizacije, übrzana igra, fragmenti rečenica, premasene akcije, totalna mistifikacija, iluzija prave igre i apsurdan karakter radnje, sve su to faktori kóji nagoveštavaju veliku Prazninu i blisku granicu Smrti. Pozorišnu srž ove Velike igre nesumnjivo čini scena »Sudar na praznini«. Izlìsno je traziti fragmente koji nedostaju za opite razumevanje sadržaja, jer bi to bio najbolji náčin da se unisti emocija koja viada tokom, cele představě. I zato ne savetujemo nikome da se upoznaje sa komadom Witkiewicza, » Tumor Mozgowics «, mada nam je on poslužio kao izvor inspiracije. Paruka Craiga glasi: marioneta mora da se vrati, dok živi glumae mora da nestane. Čovek, kao proizvod prirode, predstavlja strano telo и apstraktnom tkivu umetničkog dela. Gordon Craig priča: nekad davno, na obalam Ganga, dve žene su prodrle и svetilište Božanske marionetě, koja je Ijubomorno čuvala tajne pravog pozorišta. Zavidele su joj na njenoj ulozi Savršenog biča koje je imalo zadatak da ulije Ijudima svést o postojanju Boga. Zavidele su joj na njenoj slavi. Potrudile su se da prouce njeno držanje i

pokvete, prihvatile njen sjajan náčin odevanja, a onda pristupile zadovoljavanju vulgarnog ukusa, služeči se lošom parodijom. I, kada su konačno sagradili svetilište za sebe, moderno po zariste je bilo rodeno, to blisko пата i dobro ukorenjeno, famozno »politički korisno « pozorište. Úpravo и tom trenutku pojavio se Glumae. Као potvrdu za svoju teorìju, Craig navodí reci Eleonore Duse: »Ако hočemo da spasemo pozorište, třeba ga uništiti; i neka kuga odnese sve glumce i glumice , . . oni su ti kóji su se isprečili na putu umetnosti«. 2 Prema Craigovoj verziji, čovek-glumac istiskuje marionetu i zauzìma njeno mesto, gurajuči pozorište и propast. Ne može se zanemariti mišljenje ovog velikog utopiste kóji izjavljuje: »Najo zbili ni je zahtevam da se marioneta vrati и pozorište .. .i, čim se ona bude pojavila, moči černo da uživ amo и r ado stima života i и odavanju dužnog pošto v anja smrti«. 3 Čovek znanja i racionalizma išao je duž prividno bezbednog puta, sve dok se iz mraka nisu iznenada pojavili, и sve večem broju, dvojnici, lutke, automati, kepeci i svakojaka veštačka bica, koja su imitirala tvorevine prirode i nosila и sebi sa v moralni pad, sve Ijudske snove, smrt, sve Sto spada и oblast mošte, i Strah. Tako se rodila vera и tajanstvenu moč mehaničkog dějstva i besmislena želja da se izumi mehanizam kóji če, po svom savršenstvu, prevaziči bedan Ijudski organizara. Sve je bilo podvedeno mračnim silama na granici šarlatanstva, crne magije, vradžbina, zločinu i košmara. Bila je to naučna Jantastika onog doba, kada je opsednuti Ijudski mozak stvarao Veštačkog čoveka. Na paradoksalan náčin, úpravo ovi krajnje rornantični i demonski pokušaji, kóji su imali za cilj da se prirodi uskrati pravo na stvaranje, dovede do pokreta racionalista, pa čak i materìj alista, pokreta koji se opasno udaljavali od prirode, ka »svetu bez objektu «, konstruktivizmu, funkcionalito sti, mehanìzacìji i apstrakcìjì prìznaje se, и stvari, samo »fizičko prisustvo« nekog umetničkog delà. 4 Dadaizam, uvodeči pojam »gotove stvarnosti«, odnosno elemente svakodnevnog života, uništio je jedinstvo i kontinuitet umetničkog dela, a sarnim tim i osnovne principe simbolizma, nove umetnosti i Craiga. Ali, vratimo se Craigovim marionetama. Ideja Craiga, prema kojoj na mesto živog glumca třeba stariti lutku, drugim recinta produkt mehanike, pod izgovorom očuvanja celine umetničkog dela ne može se vise održati. Tokom vremena, drugi eksperìmenti su razorili jedinstvenu strukturu umetničkog dela uvodenjem » stranili « elemenata, radi stvaranja kolaža, itd. Přikvačena je »gotova stvarnost « i priznata uloga slučaja. Umetničko délo je stavljeno na nesigurnu granica između živé stvarnosti i umetničke fikcije. Sve ovo zajedno učinilo je nevažečim principe simbolizma i nove umetnosti. Postojala je samo