Bitef

postavangarda 77

Talas novih pozorišnih tendenci]a kóji je zahvatio světsko pozorište 60-tih godina nije prošao bez traga. Oblici pozorišta koje je pronašla genevacija mladih prevratnika tih godina nije ostala и okvirima vaninstitucionalnog teatra na periferiji kulturnog života. Ono sto su, inspirisani pozorišnim misiima i praksom prethodne generacije, otkrili Grotowski, Living theatre, Arrabal, Ronconi, Victor Garda, Barba, Open theatre, Bread and Puppet, Wilson, poslednjih godina postaje svojina švih pozorišta sveta. Odjek te avangarde 60-tih godina na širokom pozorišnom frontu nazivamo postavangardom. Kao što postimpresionizarn и slikarstvu kraja prošlog veka nije vise bio irnpresionizam poiovine veka, ali je sadržavao njegove tekovine, tako i današnja pozorišna postavangarda ne krije da и sebi sadrži tekovine ordii kóji su tragali za novim и prethodnom periodu. Sadašnji pozorišni trenutak nije manje zanimljiv nego pret ho dni, iako se naslanja na raniji možda burniji period. Jedna » Hedda Gabler«, » Vasa Železnova«, » Plavobradi«, Ui »Palazzo mentale« i » Stenica « ne bi bili mogućni bez onoga sto se и pozorišta preobrazilo 60-tih godina. Medutim, tragalački period se nastavlja paralelno sa po stav angar dnim svodenjem računa. »Mrtvi razred« Kantora, » Saloma « Lindsay Kempa i brojne tragalačke představě širom sveta primer su novih puteva koje još ne možemo svestati и poznáte pravce ili ih opisati pomoću poznatog i do sada viđenog. Sigurno je jedno da otkrivanju novog u pozorišta ne može da se sagleda ni pravi početak ni kraj. Da bìsmo sagledali kořene nekim savremenim pojavama и pozorišta, od prošlog Bitefa počeli smo da trag amo po svetu za filmskim dokumentima na pozorišna temu. » Bitej na filmskoj traci « přikazuje u Domu omladině tri ciklusa: »Šekspir na filmu«, »Stvaraoci na dein« i » Snimljene predstave«. Izmedu o stalag, videćemo Lyu de Putti, Ericha Kortner a, Valesku Gert i Wajdinu verzijn »Mrtvog razreda « od Tadeusza Kantora. Dragoš Kalajić svojim izborom Lìkovnog Bitefa ispitaće postavangarda u našim uslovima, po prostorima и kojirna se odvija Bitef XI. (Mira Trailovič, Jovan Cirilov)

po stavant-garde 77

The wave of new theatrical tendencies which affected the world theatre in the sixties, has not passed without leaving its mark. The forms discovered by the generation of young revolutionaries of the day did not remain restricted within the framework of non-institutional theatre at the periphery of cultural life. Things discovered by Grotowski, the Living Theatre, Ronconi, Victor Garcia, Barba, the Open Theatre, Bread and Puppet, Wilson, all inspired by the theatrical thought and practice of the preceding generations, have within recent years become the property of all the theatres of the world. The echoes of this avant-garde of the sixties accross a wide theatrical front is referred to as the postavant-garde. The way post-impressionism in painting of the close of the last century was not the impressionism of