Bitef
Bose la Hard, Francuska 20.00 časova Apsurdni prizori iz svakodnevnog żivota seljaka. Mali putujući orkestar. Putujući glumci sa „magićnim fenjerima“. 21.00 cas Brutalne scene na taljigama. 22.00 ćasa Parada seoskim ulicama u pravcu terena na komę se održava svetkovina; zapaljene taljige sastavljene od kanti za ulje, velike figurine od slame koję vuku seoska deca. 22.30 časova Paljenje vatrenog puta; prizor piramidę koją završava u plamenu. 23.00 ćasa Muzika sa velikim orkestrom, Ljudi igraju oko vatre i na podijumu. □
Predstave u sali Kako radi Dogtroep? U nastavku ćemo opisali tri predstave, koję se razlikuju po obliku i suštini, kao i reakciju štampe.D
Nastupanje Monadairea (Novembar 1980) Predstava se odvija u słabo osvetljenom prostoru. Crne kutije su nagomilane u vidu kula između svečanih crvenih i žutih zastava. Muzika se izvodi na jednom gvozdenom dobošu i jednom trombonu, koji se lagano obrću na platformi, dok se koża mu-
zičara, premazana nekim uljem, presijava. Svakom izvođaču je omogućeno da u toku jedne sedmice stvori svoj lični mali prostor, koji nije veći od malog friżidera, obojenog spolja crnom bojom, sa rupicama kroz koję će poneko moći da razgleda unutraśnjost. Elektrićna straja bila je obezbedena putem transformatora od šest volti istosmeme straje i, na taj naćin, mogli smo koristiti male sijalice, bez opasnosti od pregrejavanja u unutrašnjosti kutija. Navešćemo nekoliko primera: 1. Ostrvo sa jednom lutkom koją plovi u njegovom pravcu. U trenutku kad stigne do ostrva, ta lutka je izlożena nekim ćeljustima, koji je zatim progutaju. Iznad površine mora vidi se sirena u fluorescentnom dekoru. 2. Jedna stara dama u siromašnom enterijeru. Pored nje neki stvor u kavezu, koji nije drugo nego njena raka sa zapaljenom cigaretora. 3. Neki slużbenik, ćije su ruke nalik na male jastuke, piše reći koję zatim übacuje u prorez na kutiji, 4. Perverzna stara baka koją operiše lutke svojih unuka.D
Traganje za oblikom Pored tradicionalnih pozorišnih oblika, postoje i mnogi drugi koji se ne mogu uklopiti u okvire pozorišnih sala. U praksi, mi negujemo mnoge neuobičajene pozorišne oblike, Pre svega, računamo na efekt iznenađenja. To znaći da kao pozorišna trupa mi idemo u susret publici (na trgovima, u kafanama, na svečanostima), a ne obratno, Umesto da prikazujemo predstave na jednom mestu (jedan centar), mi se pojavljujemo na više raesta (više centara). Umesto reżije, koją svaki čas diktira gledaocu gde treba da usmeri svoj pogled, mi često radimo u duhu panoramę, prepuštajući gledaocu da sam izabere ono čemu će posvetiti paźnju. U nastavku dajemo šemu pozorišnih oblika koję koristimo, Sto nam omogućuju različite navedene kombinacije; očekivano - neočekivano i slično.
1. Predstava Velika predstava sa bogatim bojama, muzikom i recitovanjem, odvija se na jednom mestu, dok gledaoci sede u polukrugu. 2. Putovanje Publiku vodimo u grupama na razna mesta, u kojima se odvija jedan deo predstave. За Izložba Posetioci, kao u nekom muzeju, šetaju usred raznih „okolnih scena“, u kojima se zbivanja odvijaju simultano. 3b Kafana U prostoru pretvorenom u pozorišnu salu, publika sedi na odredenim mestima. Skeéevi se odigravaju oko njih i medu njima. 4. Arhitektonska konstrukcija Velika skulptura (na primer nęka kula iii pejzaż), u komę se istovremeno odigravaju raźni prizori. Tek pośle izvesnog vremena gledalac će pronaći njihovu međusobnu vezu. 5. Ostrvo Isto kao pod 4, s tom razlikom śto je sve manje razmera i śto se może stići sa svim rekvizitima, zauzeti teren, a onda, po isteku jednog sata, recimo, otići.
6. Parada Pokrętna skulptura, sastavljena od glumaca i kolica, predstavlja putujuée skeéeve. Zaustavljamo se, da bismo priredili malu predstavu. 7. Skeèevi na ulici Glumci, obuéeni u bizarna odela, defiluju uz pratnju muzike, prikazuju oko éetvrt sata neku melodramu u kojoj je tema ljubav, smrt i izdaja, da bi posle nastavili na nekora dragom mestu. 8. Infiltracija u grupama Na velikom prostoru male grupe glumaca rasporedene su medu gledaocima. Svaka grupa izvodi sopstveni skeé, pun uzbudenja i nemira. 9. Pojedinaène infiltracije Isto kao pod 8, s torn razlikom što svaki put samo jedan glumac privlaèi paźnju. Prema tome, krug gledalaca se stalno premešta. Ovom šemom nisu iscrpljena sva pitanja, Postoje i druge, manje analizirane mogućnosti, kao što su: javni prostor - privatni prostor. (Ovaj poslednji primer odnosi se na predstave za stanovnike velikih naseobina li na pozorište salon). Publika koju čine samo jedna grapa iii publika podeljena na više grapa, (Poslednji primer odnosi se na predstave u kojima gledaoci učestvuju
u pojedinim situacijama). □
Prise de position Les discours théoriques sur l’art sont comme les tétines - sucettes; ils ne donnent pas ce qu’apporte la réalité mais seulement quelque chose qui lui ressemble fallacieusement. C’est pourquoi il est bon de ne pas sucer cet article trop longtemps. A côté des Don Quichottes et des Empereurs aux habits neufs, il y a dans nos réserves d’art - salles de concert, musées etc. - nombre d’artistes de mérite à l’ouvrage. Ensemble ils déterminent l’image artistique de l’Europe occidentale. Il existe un monde qui emprunte presque exclusivement sa forme à ce qu’il y a à acheter au supermarché. Dans ce monde on trouve l’art barbant et bizarre. C’est là qu’habitent une grande partie des Européens de
l’Ouest; ils ne connaissent que de l’extérieur les bastions de la jouissance artistique. C’est une erreur très répandue que de dire que quiconque veut produire avec succès de l’art pour le public de Supermarket-City doit s’abaisser au niveau de abêtissant. Erreur qui relève de l’arrogance. Une erreur moins blâmable est à l’origine de tentatives de rééducation visant à amener un large public à jouir de Picasso, Proust, Pinter, Pollock, Parker, Pouchkine et Pound. La difficulté à changer d’optique est ici mise sur le compte du public potentiel et non sur celui de l’artiste. A tort, selon nous. Quelles formes d’art devons-nous imaginer en tant que complément à ce qu’il y a déjà eu de renouveau au cours des deux derniers siècles? Deux situations importantes de présentation d’art pourraient être: - L’art intégré dans la vie quotidienne. Sur le palier et dans les magasins: aussi courant que les pommes de terre et les petits pois. - L’art et la fête (l’art de la fête. Les fêtes qui sont les rituels de notre époque, et dont les mets, les boissons, la musique, le spectacle, les danses, les événements et les images sont si in-
56
8 W SIVEi