Bitef

Don Žuan Hrabrost jednog kicoša Neki reditelji koji se poduhvataju uzvišenih klasika, zauzimaju prema njima stav uštogljenog poštovanja: puni obožavanja prema Delu koje uživa ugled neuništivog, svoje gledaoce navode na zevanje jer posipaju dodatnu prašinu po konvencijama proślosti. Drugi vas, u pomodnom żargonu i stršećih neurona, uspavljuju ponovnim pročitavanjem, koje je ne samo suvisno nego i preterano visokoumno. Benno Besson izbegava obe te zamke zahvaljujuéi nekoj eleganciji u kojoj se mešaju strast, humor i strogost napornog rada. U svojoj petoj režiji Moliereovog

Don Zuana (prvoj na francuskom jeziku), on ponovo ispoljava svoj duh za komično, za zaplet, kao i svoju sposobnost da osveži ono što smo mislili da poznajemo isuviše dobro. Njegov Don Žuan (Philippe Avron), napuderisan, feminiziran, u perici, pre svega je neka vrsta Luja XIV, dekadentnog koliko vam duša želi, smešno narcisističkog, pravi antipod stegnutom liku Louisa Jouveta. Takav, međutim, potpuno odgovara tačnom opisu koji nam daje Molière. Bilo kako bilo, taj żenskaroś se polako razvija u prekrasnom iluzionističkom dekoru Ezioa Tofoluttija, ćiji nam preobrażaji neprestano nude novu estetiku vezanu za dramatizaciju junakove sudbine i stiče sve više muśke osobine dok se potvrduje kao neki apsolutni buntovnik koji prezire Boga i oca i razobličava licemerstvo svog doba. Suočen sa iim übeđenim raspusnikom, sluga Zganarel (Carlo Brandt) nije pravi sagovornik: stalno povijen pod teretom neba čije gromove najavljuje, taj lukavko je pre svega prezrenja dostojan konformista. Lepa Elvira, najpre

comédie de genève ženeva, švajcarska molière don žuan (don juan ou le festin de pierre) režija: henno besson dekor i kostimi: ezio toffolutti muzika: jósé berghmans osvetljenje: jean-jacques bouhon maska: suzanne pisteur asistenti režije: philippe macasdar/dominique serreau učestvuju: alain trétout (don luj, don žuanov otac), philippe avron (don žuan), carlo brand! (zganarel), juliana samanne (elvira, don žuanova žena), cl au de vuillemin (don alonso, elvirin brat), gilles privat (don kariös, elvirin brat), dominique serreau (guzman, elvirin štitonoša), sylviane simonet (Sariola), francoise courvoisier (maturina), emmanuelle ramu (pjero) philipp macasdar (la rame), claude Vuillemin (siromašak), philippe macasdar (statua komandora), emmanuelle ramu (prividenje), francoise courvoisier (la violet, don žuanov lakej), emmanuelle ramu ili sylvane simonet (ragoten, don žuanov lakej), premijera: S.maja 1987.

DON ŽUAN