Bogoslovlje

миње бог Мердук под именем Меродах Јерем. 50, 2.), богом раног и пролетног сунца, учинио je први пут главним градом целе земље. Владао je моћно вавилонским краљевством око 55 година 1 ). Хамураби je без сваке сумње најзнаменитији владар тога времена. Он je био највећи краљ семитског племена, с ебзиром на његов знача) за културни развитак човечанства 2 )., Хамурабија сматрају за „сунце Вавилона" ; „краљем праведности“, како он сам себе у подужем епилогу свог кодекса назива; „литерарним краљем старог Вавилона“ 3 ); „Карлом великим вавилонског краљевства“ 1 ) ит.д.Он се сматра стварним утемељачем вавилонског краљевства. Био je врло мудар и даровит владар. И ако се о само) ььегово] личности и његовом личном животу врло мало зна, но зато се из разних докумената, нарочито из његовог правног кодекса толико за сигурно зна, да je за време своје дуге владе многа добра учинио својој земљи. Он није само проширио границе свога краљевства путем ратног освајања, него се старао и о јавном добру и праву својих поданика. Градио je храмове боговима, прокопавао канале за напуштање воде, jep je благостање земље зависило од наплава река Еуфрата и Тигриса. Бринуо се за државну управу, за уредно плаћање пореза, као и о државном расходу и т. д. Но осим свега тога Хамураби се особнто истакао као законодавац. Наиме, Хамураби je издао један правни кодекс, писан клинастим писмом, који се сматра досада за најстарији правни кодекс на свету. Неки га у заносу сматрају као Corpus iuris 5 ) ; док други веле, да се тај назив не може примените на Хамурабијев ко-

зидом, да су могла троја кола паралелно ићи За владе вавилонског краља Навуходоносора (604,—561, пре X >.) имао je Вави он 2 милиона становника. Д нас од тог града леже руине у пустињи крај cela Hille, с обе стране реке Еуфрата, где се стално врше ископавања.

И што се тиче питања, колико je краљ Хамураби владао, мишљења су подељева: Неки мисле, да je владао 55 година (ср вни : Dr Cohn, ibid. стр. 4. ; Dr A, Jeremias, ibid. стр 6) ; некн да je владао 50 година (сравни: Das Alte Testait! und die Wissenschaft, D. W. Lotz, Leipzig, 905., стр. 145). Puebel, Ranke и E. Meyer мисле, да je владао од 1958 - 19.6. пре Хр А А. Ungnad, проф. источ. језика у Јени мисли, да je Хамураби владао од 2130. —2088, (сравни: D. J. W. Rothstein, ibid. стр. 5).

2 ) Rothstein, ibid. стр, 7.

3 ) Cohn, ibid. стр. 4.

4 ) Wohlrab, ibid. стр. 32.

5 ) Cohn, ibid. стр. 9.

29

Хамурабијев кодекс