Bogoslovlje

његовом законодавству у намери, да на основу њихових међусобних више формалних сличности, односно њихових великих разлика докажемо, да je тврдња о неорпгиналности Мојсијевог законодавства погрешна и злонамерна.

1. Хамураби и Мојсије, њихов живот и рад. 1. Хамураби. Harnmurabi (Charnmurabi, Hammurapi или Chammurapi, а веки и Amrnurabi 1 ) je по реду шести арапски краљ Хамураби- династије. Живео je око 2250. год. пре Хр. 2 ). Скоро да je опште примљено лшшљење, да je Хамураби савременик Аврамов, и да je идентичан са царем Амарфалом (I. Moj. 14, I.) 3 ). По рођењу сигурно нпје био вавилонац, него западни семита. Пошто je у борбама победно еламићана Kudurlagamar-a, a еламићана Eriaku у Larsam-y збацио с престола, извршио je уједињење целе Вавилоније и зьвладао целом њом. Стари град Вавилон 4 ) са богом тога града Marduk-ом (у Ст. Завету се спо-

х ) Изговор краљевог имена je правплнпје Charamurabi пли, како се у новије време сматра эа правилније; Chamrnurapi. Ми Гемо се ипак зато лржати првог и обичнијег назива (Gesetzgebung in Israel und Babel, Moses u. Hatnmurabi, D J. W. Rothstein, Berlin, 1911., стр. 5.1.

2 ) Година, кал je живео Хамураби, код многих варира: тако н. пр. иски узимају, да je Хамураби живио с 20Û0 године пре Хр„ (сравни: Handbuch zur Biblischen Geschichte, 1 Bd : Das Alte Testam , Dr. J. SchusterDr. J. B. Holzammer-Dr. J. Selbst, Freib im Br,, 1906. стр. 475.; D. J. W, Rothstein, ibid. стр. 5.; Talion und ölfenäiche Strale im Mosaischen Rechte, Dr. J. Weismann, Leipzig, 1913., стр. 8.; Die Entstehung des Alten Testam., D. W. Staerck, Sammlung Göschen, 1918., стр 43,); неки узимају 2 00. годину (сравни: Dr. М. Seisenberger, ibid. стр. 312.); неки 2200. (сравни; Die Rcl. in Gisch, u. Gegenwart, I Bd, ibid,, стр. 412.); неки 2300, (сравни: Богосл. ВЬстникъ, ibid., стр 287.). Већина узимају, да je Хамураби живио с. 2250 год. пре Хр. (сравни : Moses и. hatnmurabi, D Dr. A. Jeremias, Leipzig, 1903., стр, 5.; Die Gesetze Hammurabis, Dr. Q. Cohn, Zürich, 1903., стр. 4. и Moses и. Hammurabi, E. H. Wohlmb, Dresden— Blasewitz 1911,, стр. 7.)

3 ) Ово Мишлене заступа E. Schräder (f 1908.), протест, богослов и чунени, управо оснивач немачке асирпјологије, чији je ученик споменути Friedrich Delitzsch. Ово мишљење заступа и Dr. A. Jeremias (ibid. стр, 6.), као и Dr М. Seisenberger (ibid 312).

4 ) Вавилон (клинастим писмом Bab ilu = престо или храм божијн, јеврејски Babel = пометња, према 1. Мој. 11, 9.) je прасгари град Вавилоније. Овај je град по старом обичају био ограђен тако широким

„Богословље“