Bogoslovlje
Европи. Ово путовање, на коме се Самборски упознао са многим најобразованијим људима тога времена, joui више га je усавршило и обратило на њега пажњу високих особа. У пометку 1784. г. одређен je за вероучитеља и наставника енглеског језика великих кнежева Александра и Константина Павловића, У току времена постао je вероучитељ и наставник енглеског језика и великих кнегиња Александре, Јелене и Марнје Павловне. Објављена преписка Самборског са својим царским ученицима,. нарочито са будућим царем Александром I Павловнћем, показује, како je велико поштовање од стране њихове уживао и колике се старао, да, нарочито доцнији цар Русије, буде и добар православии хришћанин, и добар познавалац народа свог, као и потреба преображаја његовог. 1 ) Катарина И je желела, да свог обожаваног унука види што пре ожењеног. Шеснајестогодишњи Александар Павловић верен je и венчан са петнајестогодишњом баденском принцезом Лујзом. Тим чином je прекраћена обука његова, па и рад Самборског. То je узрок, што Самборски није имао могућности, да баш у годинама, у којима се образује характер, одсудније утиче на то, да се од Александра I створи јачи Рус и православии Словении, него што je он то у животу био. А многн су Самборског за то корели. Међутим, шта je могао учинити један он, код чнтавог низа учитеља и васпитача најразнороднијих праваца, којн су Александра I, тако рећи, још из пелена узели, почевши од саме бабе његове, сваштарке Катарине 11, и главног васпитача ньеговог, онда генерала, доцнијег кнеза Н. И. Салтнкова, па до једанајестогодишњег ментора његовог, швајцарског Француза и политичара, Фридриха Ц. Лахарпа, проникнутое до дубине душе либералним идејама енцнклопедијске философије XVIII века. Он ништа руско, a још мање православно и словенско није признавао-j. И кад je удаљен из двора и отпшао из Русије, Лахарп je, одржаваним везама, имао утнцаја на свога ученика. У једном спису о грофици Варвари Јулији Криденер, познатој ондашњој светској проповедници лшетичког сујеверја и пророчици, коју je и Александар 1 нзвесно време слушао и штитио, каже се, да je „наставник цара био швајцарски пуковнпк Лахарп,
!) Најпотпунмју радњу о животу и раду Самборског напне о je Н. СтеллецкН\, Труды ЮевскоИ Духовной Академlи за 1896. г., свеске за октобар —декембар.
’i Хрнстјансчое Чтеше за 1894. г., новембар—декембар, сгр. 429.
42
„Богословље