Bogoslovlje

којн je нмао везе са масонским ложама п маритннсшпмај.. Под његовим утицајем Александар je y политици ишао врло либералним правцем“ 2 ]. Ови разноврсни утицаји y извофењу шареног плана васпитања, који je сама Катарина саставила, феноменално даровитог унука њеног учинили су пометеним Александром благословении, место да буде други Александар Велики, какому je сујетна баба још у првом детинству тепала, а за то му се указао био, као један од главних услова, устанак српски и остварење идеје о васпостављењу Србије, као једине поуздане савезнице, коју му je идеју Стратимировић дао и убедљиво разложио био. Самборски je у томе најмање био крив. Хвалећи избор Катарине II достојног и образованог вероучитеља својим унуцима, један врло меродавни историк Александра I и његове владавине штити Самборског од многих приговора савремених и доцнијих писаца, као да он није умео улити своме царском ученику истинско појимање духа православие цркве. То су они чинили из предубеђења, jep je Самборски, пре објаве његове преписке и расправе живота и рада његовог, сматран више за светског човека. Завидљивце Самборског бунила je та околност, што му je императорица, с обзиром на дугогодишње бављење његово на страни, дозволила ношење цивилног одела и бријање браде. После тога, ожењеног још енглескињом, лако je билоокривити га за неко умжшьено одступанье од мистоће православља. Напротив, настава Самборског проникнута je била истинским хришћанским духом. Али зато, уз осталу ранију супротну наставу, друштво и мода зацареног у ондашњим вишим круговима рускога друштва волтерства, и, у опште, француских либералних теорија, које су нарочито појачали, доведший од стране Катарине 11, француски еми г ранти, чинили су своје на младог великог кнеза, остављеног без регуларног учења и васпитавања баш у годинама, у којима се добијају убеђења за век. То je доба повод оној доцнијој исповести Александра I: „ja сам био, као и сви моји вршњаци, непобожан“. Али се каже, да je овакав поглед био навејан нај-

!) Мартинисти мистичка секта, коју je у XVIII веку основао Мартинес Паскалис. Чланови љени сматрали су себе за визионере, т. ј. способне да добијају натприродна виђења.

г ] Capefigue. La baronne Krüdener, стр. 76., иит. Труды ЮевскоИ Дух. Акад. за 1896. г., новембар, 348.

Стевана Стратимировића план