Bogoslovlje

а под управом римокатоличког владаоца хришћани источног исповедања никада спокојни и од притешњавања и презирања слободни не би били, и у своме исповедању без опасности живети не могу. Ово je историјскп позната и у само] суштини папске јерархије основана истина. „Овакав се појам о уздигнућу нове Словено-Српске државе толико живо представља мојему уму и срцу, тако je то корисно Руском императорском дому, толико je славно за сав Словенски род, да никакав и најтежи труд, никакви и највећи трошкови ради постижења овога не могу бити сувише великп. Него сваки истннити, истинског словенског рода и ревности Русијаннн и који свога господара искрено воле, дужан би био трудити се свима силама за остварење овога. То се остварење чини у данашње време могућнијим. Јер, кад Бонапарта сйм, против толиких политичких поглаварстава, против интереса Европе, понекад и саме Француске, може једнога краља уништитн, другог исто талю готово подигнути, једну републику изгубити, а другу установит!!, један предео једноме, други другоме отети, додати, променити, кад je све ово без повода, без узрока, без правде учинити могао; кад je, велим, један, тако рећи, јучерашњи Италијанац Бонапарта, без савезника и противу свију готово владалаца, могао ово ураднти, могао изнуравати и своје и осталих држава силе за овакве самољубиве само’ намере, онда зар не може добротворни, мудри и у целој Европи, по великому характеру срца и духа свога, вазљубљени император сверуски за народ својега вероисповедања, који толико стотина година стење под игом тиранским, за народ својега језика, својега Словенскога рода и крви, који je или невино угњетени, или заборављени, a који непрестано са унутарњим уздасима и горућим усрђем њему јединоме руке уздиже и плаче за одржање и ослобођење своје зар не може он за тај народ пред свом Европой отворена лица и намере радити ? Зар не може и не ће он дело очигледне правде, дело човечности многобројнога и толиким односима себи спрегнутога народа пред лицем неба и земље срчано заштпћаватп? Еда ли je већ заборављена љубав словенског рода и језика у Русији, и зар да се бедни Срби чак очајати и под Турским тиранством вечито изгубити имају ? „И Власи већ, и Молдавци, и удаљених Седам Острва грчка облает, због једног салю благочашћа и притворног по-

54

„Богословље"