Bogoslovlje

морским чудовиштем, управо као у вавилонској космогонији борба Мардукова с Тиаматом. Сада нам се намеће питање у каквом међусобном односу стоје библијска и вавилонска космогонија. Три су случаја који се могу претпоставити. Пре свега, Израиљци су могли позајмити космогонију од Вавилонаца; или обратно, Вавилонци су усвојили израиљску космогонију. Трећи случај je да су и једни и други црпли своје представе из неког старијег заједничког извора. У данашњој се науци сматра да je с гледишта културне и религијске историје немогуће да су Вавилонци чинили позајмицу од Израиљаца. Друга су два случаја подједнако могућа. Јер нити се може порицати a priori да су прасемити имали извесну заједничку митолошку традицију, нити се сме губити из вида колик je велик утицај имала вавилонска култура на све суседне земље, па специјално и на Ханан. Али нарочит доказ наводи се у корист тога да je библијска космогоннја постала под вавилонским утицајем. Доказ je у овом. Порекло вавилонске, а тако исто и с том сродне библијске космогоније да се лепо протумачити, ако се узме да je постала на равном алувијском земљишту у Месопотамији, изложеном годишњим поплавама Еуфрата и Тигриса. Вавилонац je после сваке мрачне зиме, када би се Еуфрат толико разлио да би изгледао као море, гледао како пролете сунце побеђује зимску таму и суши поплаву Еуфратову, те настаје нов пролетњи живот. По тим појавама Вавилонац je закључио да je тако било и првога пролећа када je свет посгао. И онда je сва земља била под водом Тиаматом; али je дошао бог Мардук и победно je ту воду. Таква представа je могућа у равној Вавилонијгг али сасвим непојмљива за брдовиту Палестину. Иако се с овим разлозима не слажу сви иаучници, јер космична митологија потиче не из локалних представа, него из слике о читавом свету, а уз то еуфратска поплава се осећала као благодат а не као непријатељска сила; ми Ьемо ипак за подлогу наших даљих расматрања узети претпоставку позајмице из Вавилона, као привлачнију. При том опет морамо констатовати две могућности: веза између библијске и взвило зеке космогоније може бити директна, ако je библијски писац просто присвојио вавилонско причаше, дотеравпш га према своме схватању; или се да претпоставити да су се под вавилонским утицајем на палестинском земљишту развтгле поједине

129

Библијско казивање о постању света