Bogoslovlje
космогонске представе, које су Израиљци потом затекли и усвојили их. Овај се други случај данас шатра веројетнијим, јер je немогуће претпоставити да ће један јеврејски ексклузивиста, какав ce замишља автор Свештеннчкога Кодекса у шестом веку,, позајмљнвати фантастпчне лштолошке ствари за своје сврхе, а од оних којп су уннштили његов народ. Све резултате досадашњега нашега нспитивања можемо сабрати у ове неколике реченице. Библијска космогонија, која je доцнијега литерарнога порекла, одудара од научних представа о постању света, а напротив слаже се с космолошким елементима у митологијама околних народа (донекле), а постала je под индиректшш утицајем вавилонскога прнчања о томе како je створен овај свет. Према тим резултатима библијска je кослшгонија лишена части да стоји у истом реду с природним наукама, и не самода je спуштена на исти степей с друпш производима наивнога. народнога духа, него je при том констатовано и њено неоригинално порекло. После тога се с још већом силом намеће питање,. зар може имати за нас какву вредност тако једно дело ? За правилну одену значења библијске космогоније потребно je пре света да буде јасно шта je автор хтео да нам да у свом саставу. Ако je автор хтео напр. да саопшти резултате својих марљивих научних испитивања о процесу, којим je свет постао, онда ће.мо његово дело једноставно бацити у историјску архиву, као сличне труде других старих испитивача. Одатле ће се узимати салю у случају потребе инфорлгације о генези нзвесних представа или просто за историјат некоје науке.. Jep je оно што библијски автор пружа тако наивно, и тако далёко од онога што данас зна.мо о том предмету, да се тим никако не можемо послужнти. Но у то.м je управо и погрешка. при оцени библијске кос.могоније, што се од њенога автора тражило и тражи оно -што нити je люгао изнети нити je имао камеру да то учини. Писац je люгао веровати да je свет онако постао како je описао у свом делу, као што je могао веровати, рецимо, да се сунце окреће око земље; ту je веру претпостављао и код својих читалаца. Али je при свем том јасно да није писао научнога чланка из астрономије, геологије или палеонтологије, и скроз je погрешно хтети задовољити научну радозналост тражење.м података код библијскога автора. Јер његов опис не стоји на челу каквога уџбеника природних наука нити некога
130
„Богословље“