Bogoslovlje

систем епитимија за кривде у иконоборској јереси, у општењу са иконоборцима и онима који одржавају јединство са њима, имајући у виду с једне стране да се нико од оних који су овако или онако погрешили не остави без казне и поправке, а са друге стране да се крајњом строгошћу не одбију покајници, и најзад да би се парализовав приметни индиферентизам православних према јереси и општењу са јеретицима. Много би простора требало за излагање свих његових епитемија, и ja их обилазим, упућујући оне који желе да се упознају с њима на моје дело „Преп. ©едоръ, исповКдникъ. и игумень студшскгй“ I, 891—903. Смрћу дара Теофила (842 г.) завршио се триумф иконоборске јереси; сабор од 843 г. je утврдио иконопоштовање. На место свргнутог Јована Граматика иконоборца, акривити су покушавали да на патријаршиску цариградску катедру подигну човека своје партије, али им није испало за руком. Изабран je Методије (842—846), присталица партије патријарха Никифора 1 , ранији непријатељ акривиста и човек близак пустињаку Јоаникију Великом, који није симпатисао студите 2 . Зато су се акривисти од првих дана односили према њему незгодно и подозриво, па су убрзо повели противу гьега и отворену опозицију, опет на челу са манастирима; студитским и сакудионским. Као повод, за то послужила je Методијева тактика према иконоборцима и њиховим присталицама на разним положајима. Удаљујући са црквених дужности и избацујући из редова јерархије упорне иконоборце, он je на ранијим положајима остављао оне од њих који су се покајали и није им забрањивао свештенодејства пошто су анатемисали јерес и обећали да ће бити верни православљу, a тиме je признао духовно звање онима, који су добили рукоположење од иконобораца, ако су били православии. Као што знамо, погледи акривиста о томе питању били су раније дефинисани. Сетимо се њиховог протеста на VII. васељенском сабору и против патријарха Тарасија. Сетимо се како су, мало пре патријарха Методија,’ расматрајући питање о односу према иконоборцима, поставили више или мање строге захтеве : крајњи су сасвим одбијали да приме покајање учесника у јереси, а умерени, као Теодор Студит, су пристајали на то, али су остав-

1 Cedreni Hist. comp. Migne gr. s. t. 121 eol. 1023 Rolland. Analecta de Methodio n. 1. Migne gr. s, t. 100, col. 1262 —1263,

2 Види моје аитирано дело 905, 4

253

Црквена ■ политика ригористична