Bogoslovlje

љали без права на свештенорадње до решења будућег сабора не салю кривде за јерес, него и кривое за општење са јеретицима, а рецедивисте, т. ј. иконоборце који су се после одрицања од јереси опет вратили њој, одбијали су да приме у цркву; у исто време су сумньали ако нису и директно одрицали дејство св. тајни које су вршили иконоборци, као одељени од цркве, у којој се једино добија благодат Духа Светога 1 . При таквим погледима су они остали и сада, у врелю Методија. Ауторитет вифенога борца исповедника за dkptßeuxv ræv kccvovcuv, он их je јаче утврдио у њиховим погледима, а победе које су одржали у ранијој борби још су више оснажиле њихово упорство; поред тога je и опит показао како je безнадежно покајање и обећање иконобораца који су се одрицали од јереси. Почињући од студитског манастира и његових филијала, опозиција je захватила и многе друге; епископе, игумане и остале. Створио се раскол. Методије je убефивао, заповедао, претио анатемом онима који су се оделили од њега; неке je лишио епископства и игул!анства; но то je створило још веће немире. Он je покушавао да их помири са собол! поштујући успомену њиховог умрлог вофе, Теодора Студита, свечаним преношењем његових остатака у студитски манастир, по молби игумана студитског и сакудионског манастира 2 ; но ито није помогло. Својолl новом акцијом je још доливао уље у огањ. Он je 846 г. свечано прено у престоницу и люшти патријарха Никифора 3 , колю крајњи акривисти нису могли опростити његову економску тактику и после његовог нзмирења са умеренима. Ако су их раније од иступа задржавали опште гоњење и ауторитет Теодора Студита, то сада, кад су се по аналогији сетили историје из врелюна Тарасија и Никифора, када су у спору полетели непријатељски списи Теодорови против обојице, старе ране су понова поврефене, нарочито je порастао број неполшрљивих студита, који су ближе од свих других стајали имену Теодорову, и они су проговорили грублю, грдећи успомену тих патријараха еконолшста и противстављајући им непријатељске списе Теодорове. Методије je одговорио захтевом да.студити спаде и анателишу све што су Теодор и други написали против наведених

1 Ср. 68 ап. прав. Ник. Милаша Правила I, стр. 139—140, 111 П2и 115.

2 О томе у моме цит. делу 1, 925-927.

з,O томе Theophan. Oratio de exilio S. Nicephori lu'àvyov Mvipist <v.BiopoiKà. BevEt. 1884, S. 121 и даље; Migne gr. s. t. 100 col. 164-166.

254

„Богословље“