Bogoslovlje

патријараха, претећи им, у противном, одлучењем и проклеством. То je у њиховим очима била ссуда њиховог великог и уваженог учитеља и њихово раздражење je дошло до крајњих граница. Они су одрекли испуњење патријарховог захтева, и он je извршио своју претњу, наредивши да се са њима прекине црквени и сваки други однос у животу. Но при крају свога живота се -осетио принуђен да попусти: уверивши се да многи од иконобораца, који су се покајали па су им враћена права на црквене .дужности, нису раскинули са иконоборским погледима, он их je свргао, а сазнавши да je у својој ревности отишао далеко у односу према својим противницима, „многима je опростио“. Но и после његове смрти су остали многи непомирени са његовом у спОјМсном. Њихова крајност, њихово упорство у борби за fCKplßeiccv у вези са ранијом опозицијом студита према патријарсима —економистима, створило je студитима врло ружну репутацију, наравно, пре свега у круговима економиста. Петар, монах из времена Методија, писац Живота Јаникија Великог, лише о свима 1 као бестидним, најнечастивијим, сујетним и празним, навиклим да изазивају смутње у цркви и да упућују свој отровни језик на осуђивање светих, да се истину пред светом и да своју захукталост издају за надахнуће, да ђаво помоћу њих као помоћу оружја лови друге и сеје саблазан 2 . Привремено утишани после смрти Методијеве, акривисти су опет ступили на сцену измену 50 —70 година IX века, када je почела борба између цариградских патријараха Игњатија и Фотија. На страни првога (игњатијани) били су акривисти, на страни другога (фотијани) економисти. Сам Игњатије je био поштовалац монаштва, беспошгедан у спречавању и кажњавању сваке неистине, без симпатија за Методијеву политику и непри-

1 Petri Vita Joannic u. 57, 69, 70 у Acta Sanct, изд, Bolland; Novembr t, Il p, 422, 431, 432; cp, Sabbac Vita Joannic, n, 47 ibid, p, 372, 378,

2 О борби студита ca Методијем ьиди Dobschütz Methodius und die Studiten y Byzant. Zeitschr, XXIII (1909], 41-105; J, Hergenröter, Photius. patr, von Const. В. I, 351—354; ©. И. УспенскШ, Очерки по исторш визант. образованности Спб. 1891 стр. 83—88; И. Е. Троицка! АрсенШ патр. Конст. и арсениты, у Христ. чтен. 1872 г. ч. 111, 516—519; А. П. Лебеяевъ, Очерки внутр, исторш визант. воет, церкви у IХ-Хlвв. Москва, 1902 г. изд. 2 стр. 86—88 и његову Исторlя раздоьлешя церквей въ IX-XI вв. Спб. 1905, стр. 21—23: .Marin Е., De Studio coenobio Const]). Paris 1897, p. 52—24; P. J. Pargoire, S. .Methode de Constp. y Echos d’ Orient t. VI (1903 r.) NN 39-40; моје цити.рано дело 1, 952—956,

255

Црквена политика ригористичка