Bogoslovlje

18. и 26. апостолском правилу и 3. и б. правилу трулскига сабора. И друге месне цркве су се, люжда под утицајем Византије или силом меси их прилика и потреба, користиле принципом еконолшје у разним посебним случајевима. Али се није приметило да су негде политика економије и акривије ступиле у узајамну борбу у облику две узајамно непријатељске и одељене партије, као у Византији, ако се не узме у обзир руски старообрјадци, који су по духу своме ревнитељи старине и akpißsiac, са свoj ом опозицијом према православно] Цркви. Место су овде случајевн примене економије пролазили сасвим без опозиције или са врло слабом и неорганизованом опозицијолк Од таквих случајева у руској историји долази ми на памет следећи. У прво] половини XVI в., с обзиром на неп.тодност Саломоније (Сабурове) жене цара Василија 111, Митрополит Данило (1522 до 1532) je допустио последњем развод са њом, њено пострижење у монаштво и његову женидбу Јеленом Глинском, а протест противу тога био je врло слаб (Максим Грекъ, Вассlанъ Косой и др.) 1 . Московски сабор руских јерараха 1572 г. je допустио цару Јовану IV Грозном да ступи у четврти брак са лаком епитимијом коју он чак није издржао истовремено запретивши такав брак обичннм световњацнма као „нечестиви и свињски живот“ 2 . Од XVIII в. црквена власт je дала своју санкцнју за сједињење раскољника-старообрјадаца са православном црквом у виду компромиса, на начелнма тако званог „јединоверја“ и с тим да они задрже своје богослужбене одлике 3 . Она je од XIX в. оставила епископима право диспензације у брачним пословима, спецнјално у допуштању бракова у забрањеним степенима сродства и одобравању бракова незаконито закључених итд. 4 . То право диспензације у брачним пословима je у широком обиму усвојено и у српској цркви'Г

1 Макарlя Исторlя руской церквы т. VI. 1870 г, 20 1 ; К. В. Еялатывск й. Учебники руской ист. 116.

2 Проф. Н. О. Кантеревь, Царь и соборовь XVI XVII. Богосл. BtcTH. 1906 г. декабрь, 645 —746; Проф. П. Зиаменскш, Учебное руководство по исторш русской церквы, Сиб. 1901. стр. 138.

3 Види моје Руководство по истор!и русской церквы, выг. IX' Москва 1893 стр. 384.

* Указ Синода, 19 маја 1810 г. и потоше законодавство.

5 Српски Грађ. Законик, Закон о цркв. властима 1890 г. Уредба о св. Арх. Синоду 1920 г. и др, Види С. В. Тројицки, Право диспензације у

260

„Богословље“