Bogoslovlje
Но у даљој историји партија зилота или акривиста je постелено почела губити свој првобитни тип и колебати се или чак мењати улогу са економистима. То се код студита показало још у борби николајита и евтимита 1 , а нарочито у борби арсенита са њиховим противницима (XIII в.). Мало по мало, међу зилотима су, као што знамо, преовладали монаси и претворили се у монашку партију, која je исповедала црквене интересе са професионалним и у главкоме се устремила ка захватању највиших јерајхиских места. А када je тај циљ достигнут када je, у духу маштања истинских ревнитеља äKpißeiac, као што je био Теодор Студит, изгледало да je циљ постигнут, монаштву je настајало пријатније време за предузимање опште морализације друштва и нормирање државних и друштвених односа према своме старом идеалу онда су зилоти заспали на лаворовим венцима 2 . Политика економије ухватила je у византиској цркви дубок корен и учврстила се, можда зато што се охладио жар акривиста, или зато што су се тако склопили услови живота и-расположена византијског друштва. Као израз тога у најновије време служе, нпр., следећа акта: 1) Цариградски патријарх je дао своју санкцију допуштењу да ce православии, тамо и тада, где и када нема православних свештеника (што се дешава нарочито у колонијама) могу за извршегье св. тајни обраћати пресвитерима англиканске цркве, ма да питанье о исправности њеног рукоположења још није официјално решено ; то се сматра као условии и нуждом изазван акт економије, који je као такав у власти сваке месне цркве и није обавезан за друге цркве. 2) Цариградски „свеправославни“ (?) конгрес од 1923. год., где су били представници цркава; цариградске, српске, румунске, јеладске и кипарске, под председништвом цариградског патријарха Мелентија, донео je одлуку, да синоди помесних цркава имају право по поретку економије дозвољавати други брак свештенослужитељима и први брак после хиротоније, док очекивани свеправославни сабор не доиесе последньу ауторитативну одлуку по томе мучном (злободневномъ) питању 3 , и то поред категоричке забране таквих бракова у
1 Види моје цитирано дело 1, 960 прим. 2 и 955.
2 Ibld. 1872 г. Ш, 645-652.
3 С. В, ТроцкШ, Свеправосл. конгрес о другом браку свештеника. „Хришћ. Живот" бр. 7—B, 1923 г. стр. 335 и дал,с.
259
Црквена политика ригористична