Bogoslovlje

оно кадар. Тако су ученици Исусови кадри били запамтити и памтити и подуже говоре Исусове, иако, дабогме, не увек од речи до речи, него само мисли Исусове и језгро његових речи. Кад je Исус после свога ускрса оставио своје ученике, наредивши им пре тога да иду и проповедају јеванђелије сейма народима, прва брига његових верних ученика шта je могло бити друго него да што верније сачувају речи његове, по којима je ваљало жнветп и спремати се за други долазак Господњи, за царство славе! За „мало стадо”, за прву хришћанску заједницу у Јерусалиму, биле су речи Исусове свакако важније од речи старозаветних; „он je рекао” било je код њих претежније од „написано je”. Прву вест о речима Исусовнм имамо код апостола Павла,, у његовим посланицама. У тежим религиозним и етичким питањима позивао се апостол на ре чГосп од њ у cp. 1 Сол. 4, 15; 1 Кор. 7, 10. На многим мести.ма у својим посланицама говори речима и маслима Исусовим (ср. н. пр. 1 Кор. 4, 2са Лук. 12, 42; Римљ. 2, 1 са Мат. 7,2). И после смрти Исусове шириле се његове речи у првн .мах само ус.меним предањем, но брзо се морала јавити мисао и потреба да се речи Исусове писмено Фиксирају. Врло многи богословски научници узимају као потпуно сигурно, да je већ у другом, а може бити још у првом децениуму после смрти Христове постојала збирка Исусових изрека, говора, на арамејском језику, на језику којим je Исус говорио. Једно je спгурно, да су речи Исусове писмено фнксиране још у времену када je било доста льуди коjисусаИ сусо мj ел иип ил и (Дел. 10, 41), који су знали шта je Исус говорио и учио и који су, према томе, могли водити контролу над писании јеванђелијем. Шта je Исус учио, сачували су нам писмено јеванђелисти. Но дабогме *да то није све што je Исус говорио и учио. Но четвртом јеванђелију (Job. 21, 25): о речима и делима Исусовим могле се писати многе и многе кньигё! Ми имамо речи Исусових и изван канопских јеванђелија. Тако нам je у Дел. 20, 35, кроз уста апостола Павла, сачувана изрека Христова: „Блаженије je давати него узиматп”. Неке речи и изреке Исусове, који.х нема у канопским јеванђелнјима, сачувале се преко апокрифских јеванђелија и на старим египетским папш русним листовима, али ту je, мање или више, у питању автен-

306

„Богословље“