Bogoslovlje

као израз целокупне, крајње истине. Људска реч није у стању да оваплоти целу целцату Божанску истину. Она узима само једну ма коју страну откривене истине и разјашњава je. Постојање раније дате догматичке формуле ни мало не смета, њеном даљем развићу. Напротив, она му помаже као готов, промишљени ослонац, као степей догматичког разумевања коме се није потребно враћати да би се могло ићи напред без противуречности ономе што je било раније. Поред тога, догматичка истина се достиже и усваја не само и једино људским умом, већ и срцем и практичним животом, помоћу надахнућа, у сфери уметничког тваралаштва песничког (нпр„ дела Св. Василија Великог, Св. Јована Дамаскина и др.), архитектур ног итд. Свима тим путевима догматичка истина улази у човечји живот, прожнма га и овоплоћује се у њему. Она, слично квасцу којп je Христос Спаситељ ставио у људски живот, изазнва и увек ће у њему пзазиватп врење све дотле док не ускисне цео духовни живот васељенске Цркве. 1 ) Догматичке истине, слично зрну које je Божански Сејач посејао, узрастају у већа или мања дрвета 2 ) која добијају разне нове облике, ппак не протпвуречећи суштини семена из кога су никла. Тако ce органски развија откривена догматичка истина под утицајем Божанске благодати, при живом учешћу и напору људског разума. Суштина тога процеса није механично узраставање, већ органско развиће. Произвољног рашћења нових догмата не може бити, али мора бити органског рашћења истине у људском сазнању. Захваљујући томе, нови догмат или нјвз догматска формула, или одлука се јавља не као спол>ашњи, квантитативни додатак ранијим, још мање у противуречности према њима, већ као откриће у догмату нове стране, која истине из неисдрпног извора васељенсксг црквеног живота, под животворним утицајеlМ Божэнске благодати. 3 ) Са таквим схватањем догматичког развића, могу се у будућности замислити и васељенски сабори, на којима се могу одрефивати нове норме релагиозног сазнања у питањима која се тичу вере. Немогуће je са категоричном увереношћу твр-

i) Мат. XIII. ЗЈ.

2) Мат. XIII, 31-32.

3 ) Види -мишљење проф. Ј. Слободског у Записки петерб. релипзн. философскихъ собранШ, стр. 443—444

326

„Богослов.ъе“