Bogoslovlje

дити да ће таквих сабора неизоставно бити, али нема основа ни за порицање њихове могућности. Догматске одредбе тих могућих сабора неће у себи садржати ново ученье, али оне могу дати ново формулисање истинама Божанскога Откровења, које то још нису добиле у црквеном сазнању (многи моменти у црквеном учењу о Богу као Творцу и Промислитељу света, о благодати, загробном животу итд.), или шире и дубље разјаснити догматичке истине које већ постоје. Као једини извор и руководство у раду тих сабора и у опште у богословско-догматичном истраживању може бити само Божанско Откровење. Откровение садржи у себи пуноћу истина које су поверене Цркви. Црква je дужна и обавезна да непоколебљиво и неизменљиво сачува те истине, а тако исто да их разјасни вернима, оградивши и очувавши их од сваке повреде истине. Зато je немогуће стварање нових догмата. Али њихове нове формуле се могу појавити у Цркви 1 ). И тако се процес догматичког развића креће између неизменљивог, вечно себи равног догмата с једне стране, и гьеговог разумног изражавања дефинисањем с друге стране. Тај процес несме се тицати свога полазног момента догмата. Али се он зато може слободно развијати у правцу усвајања, разјашњавања и дефинисања суштине догмата. Такав ограничени процес догматичког развића се еволуционистима оног типа који смо горе расмотрили чини не само као насилно сужавање, застој и реакција, већ као право ропство човечанске мисли, оковане у ланце, у гвоздене окове догматизма. Догматичара који се усуђује да отворено тврди да je Божанско Откровење потпуно, завршено појавом Христа Спаситеља ида ми до другог Христовог доласка немамо основа очекивати ново догматично откровенье они саркастички упоређују са „великим инквизитором“, чији je тип створио руски писац Достојевски. 3 ) Такав догматичар, по тврђењу еволуциониста нео-хришћана, у суштини говори оно исто што je говорио и „велики инквизитор“ Христу Спаситељу, Који се по други пут јавио у свету; „Ти немаш ни права да нетто додајеш ономе што Си већ раније казао“. 3 )

*) Види Записки, стр. 453, мишљење о. Темномјерова

2 ) Види његово дело „Братья Карамазовы", књ. 4. чл. 5. стр. 382 н даље.

3 ) Вили речи Мерешковског у наведеним Запискама, стр, 471.

327

Догматика и Наука